Потребно је системски и дугорочно радити на повећању броја жена у иновацијама, један је од главних закључака друштвеног дијалога о "Укључивању жена и девојака у технолошке и друштвене иновације". И ту је, кажу учесници, приметан јаз између жена и мушкараца у плати и каријерном напредовању.
Машине за шивење, лењире за кројење, ђерђефе, натре за ткање, који су припадали њиховој баки и деки, две сестре извадиле су из подрума пре неколико година и покренуле производњу модерне одеће са мотивима који се наслањају на културно наслеђе Србије.
У свој тим укључиле су и професоре са Факултета примењених уметности, академске сликаре. Истичу шта би им још значило.
"Ми рецимо имамо велику потребу за тим да имамо едуковане нове младе жене које ће знати да раде одређене послове. Некада имам утисак као да нас више вреднују сви споља него овде унутра и да је због тога потребно мало више неке подршке унутра", напомиње Слађана Милојевић, предузетница.
Подршка у првој години пословања
Велику подршку потребно је усмерити и на жене у првој години пословања, која је најризичнија, напомињу у Привредној комори Србије.
Предузетнице се, кажу, залажу за више програма подршке, посебно за сектор услуга, а и већи број субвенционисаних приватних вртића.
"С обзиром на то да у многим градовима Србије не постоје ти субвенционисани приватни вртићи, а такође не постоји ни превелики број државних вртића, онда самим тим жена остаје код куће. Не отварају фирму, док деца не порасту, док не крену у школу, тад је прошло шест до седам година живота, онда је потребно време да се жене врате у пословне токове”, рекла је Ива Вуксановић из Привредне коморе Србије.
Пројекти Центра за промоцију науке
Да жене могу да развијају каријеру и буду успешне и у науци, технологији, инжењерству, уметности, математици, да то нису области само за мушкарце, о томе са девојчицама у школама разговара Центар за промоцију науке, кроз разне пројекте. У једном од њих девојчицама су пустили снимак успешних жена у "стем" областима.
“Показало се да само један снимак од нешто мање од пола сата је био довољан да са 38 посто поверења у то да оне могу и желе и имају намеру да учествују у стем областима је померио тај прценат на 48 посто”, каже Катарина Стекић из Центра за промоцију науке.
Жене у науци
Жене су у науци високо заступљене, али у иновацијама не бележимо тако завидан резултат, кажу министри.
Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација рекла је да 53 посто запослених на факултетима су жене, а преко 60 посто научница у научним институтима су такође жене.
"У оквору београдског универзитета, од 11 научних института, 9 института на свом челу има жену научницу, изузетну, храбру и амбиционузну жену која води науку у Србији напред", каже Беговићева.
"Међу проналазачима који су заштитили своје изуме у Србији, нешто мање од 13 посто су жене. Највише иноваторки стиже из области хемије, биотехнологије и фармације, око 30 посто, а најмање их је у области машинства, око 5,2 посто”, указао је Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Стручњаци сагласни да је и улога медија значајна јер могу да учине видљивијим успешне жене и прикажу њихве компаније, радње, радионице, како би девојчице и девојке у њима виделе узор.
