У потрази за алтернативама за руске енергенте, Немачка се сада појачано ослања на Колумбију и њен камени угаљ. Али и та нова зависност има своје тамне стране.
Подручје Ел Серехон на северу Колумбије налик је месечевој површини: на 690 квадратних километара простире се површински коп каменог угља, највећи у Јужној Америци. Ту је прошле године ископано 23,4 милиона тона тог енергента.
Угаљ из тог копа, који је под управом швајцарског концерна "Гленкор", у потпуности одлази у извоз, у последње време појачано и у Немачку.
Немачка енергетска сигурност
Након руског напада на Украјину и ембарга на угаљ из Руске Федерације који је уследио, Немачка излаз тражи у увозу из земаља попут Колумбије, која је, након Русије, САД и Аустралије, највећи светски извозник каменог угља.
Упркос подстицању одрживих облика енергије, Немачка још увек девет одсто својих енергетских потреба подмирује каменим угљем.
У потрази за новим изворима, немачки канцелар Олаф Шолц недавно је разговарао с колумбијским председником Иваном Дукеом.
"Колумбија проверава могућности повећања извоза угља како би појачала сигурност енергетског снабдевања Немачке", наводи се у саопштењу из кабинета колумбијског председника.
У поређењу с прошлом годином, већ сад се извоз угља у Немачку повећао за 62 одсто, а очекује се да ће наставити да расте.
Жртве експлоатације
То се све, наравно, не догађа без последица које немачку владу стављају пред моралну дилему. Представници староседелачких (индогених) народа и активисти региона Ла Гвахира већ годинама се жале на проблеме са заштитом људских права, али и животне средине.
"Одлука немачке владе о појачаном увозу угља сигурно ће имати негативне последице по права староседелачких народа и сеоских заједница у региону Ла Гвахира", каже координаторка програма за заштиту људских права Синеп Хени Паола Ортиз.
Породицу активисте Луиса Мисаела Сокараса из народа Ваију напала је група наоружаних мушкараца на мотоциклима - и то све због његовог ангажмана против ширења угљенокопа у Ел Серехону.
Многи су већ били присиљени да напусте своје домове због проширења угљенокопа. Осим тога, рудник је огромни потрошач воде у полупустињи Гвахира: 17 река и потока већ је пресушило, а укупно других 30 преусмерено је за потребе рудника. Недавно је преусмерен и поток Бруно, један под последњих извора воде за локално становништво.
Према једној пресуди Уставног суда Колумбије из 2017, поток Бруно требало је да буде враћен у првобитно корито, али од тада се није догодило ништа.
Једна група посланика Европског парламента посетила је региона и критиковала то што се пресуда не спроводи."Ми сносимо одговорност за ове заједнице. Не може нам бити свеједно оно што се овде догађа", рекао је посланик из Ирске Гери Ганон.
Активисткиња народа Ваију Лаура Брито позвала је и потрошаче у Европској унији да размисле о цени своје енергетске сигурности.
"Међународна заједница би требало да размисли о томе одакле долази угаљ којим се греју њихове куће и производи електрична енергија", рекла је Брито.
Али угљенокоп је и највећи послодавац у том сиромашном региону. Зато су многи, упркос загађењу, за опстанак рудника.
На предстојећим председничким изборима, међутим, могло би да дође до промене те политике. Лево оријентисани кандидат Густаво Петро полаже све наде у одрживе облике привреде, попут туризма. Експлоатацију нафте и угља он пореди с производњом кокаина.
У Јужној Америци, међутим, они који се испрече на пут економским интересима, традиционално лоше пролазе. У Колумбији је 2020. убијено 65 активиста за заштиту животне средине. Упркос томе, људи не посустају.
"Уверен сам да је оно што радим исправно - за моју заједницу, природу и моје претке", поручује активиста Луис Сокарас.
