Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Лига Хрвата и Словенаца у којој су шампиони Срби

Репрезентација Србије је друга на свету у кошарци, Словенци су седми, Црногорци једанаести, Хрвата нигде нема… Српски клубови једини из овог региона припадају европском крему (Евролига)… Без премца су у регионалној АБА лиги коју су основали Словенци и Хрвати, у којој титула доноси пласман у Евролигу… Свим овим земљама је у кошарци тренутно заједничко само то што ниједна од њих нема домаћу лигу којом може да се поноси…

Оно што су донели политика и рат – распад Југославије на шест држава – кошарка је вратила на старо: сви смо већ две деценије у заједничкој лиги, а национални шампионати (Србије, Хрватске, Словеније…) пет пута су лошији од некадашњих републичких лига. Југословенска лига – некада најбоље национално првенство у Европи – постала је то без страних кошаркаша (није им било дозвољено да играју). Данас су странци огроман удар на домаће економије и на локалне таленте који траже своје место под Сунцем. Некада су у потрази за добрим уговорима хрлили само у градове. Сада их има и у нашим селима…

Почела је 22. сезона регионалне АБА лиге, дочекана истим питањима као и увек: коме она доноси корист у нашем региону, а коме ствара штету. Одговор није тако једноставан као што се чини. Јер кошарка је шири појам од и од клубова и од репрезентација…

Црвена звезда и Партизан су на дуге стазе резервисали себи места у финалу те лиге, самим тим и у Евролиги, која се доживљава као једини разлог постојања и једини могући извор егзистенције клубова с највећим апетитима. Сви остали су недорасли спаринг партнери, на којима „вечити ривали” оштре зубе између два европска кола. Ту и тамо, као недавно у Подгорици, неко се осмели да их победи и подсети да има и других који знају да играју кошарку на овом простору.

Пре почетка сезоне могли смо да пратимо такмичење у продаји претплатних улазница између два највећа српска клуба. Београдска арена је тако брзо распродата, као да су улазнице биле бесплатне. Кошарци је поново скочила цена у Србији, али народ је спреман да прати то поскупљење. Ко није у Арени, тај не зна шта пропушта.

Звезда и Партизан ни у време Југославије нису имали овакву привилегију да у исто време буду за класу изнад свих. Тада им то нису дозвољавали Загреб, Љубљана, Сплит, Задар, Сарајево… Данас је Београд једини прави центар кошарке у региону.

Све ово је отишло у сасвим супротном смеру од замисли оснивача АБА лиге. Њу су 2001. године покренули Роман Лисац, Змаго Сагадин, Радован Лорбек (сва тројица Словенци), Јосип Билић, Божа Миличевић и Данко Радић (сва тројица Хрвати) који су годинама били и већински власници. Свако од њих је у скупштини лиге имао више гласова понаособ (3) него Црвена звезда и Партизан заједно (2). Власничка структура се мењала годинама, углавном под притисцима из Београда. Гледајући слепо ка Љубљани и Загребу, пребројавајући проценте, остали смо без домаће лиге. Све здраве лиге света, као и сви важни путеви, некуда воде. Ова наша је постала слепа улица…

Макар Словенци и Хрвати неће моћи да нам кажу да смо им упропастили кошарку. Они су смислили ову лигу. Још само да се неко сети да врати у Београд пехар „Политике” који је од 1991. године заробљен у Сплиту…

Ону чувену југословенску лигу организовали су и водили Срби. Била је то лига по мери свих клубова Југославије. Данас имамо лигу који су покренули Хрвати и Словенци у којој су успеси резервисани за Србе.

У Београду су од настанка ове лиге упорно истицали да је немогуће да три Словенца и три Хрвата могу да направе лигу која ће водити рачуна о интересима Срба. Сада се у Загребу и Љубљани питају шта ће им лига у којој њихови клубови могу само да сањају о трофеју. Да иронија буде већа – да нема Звезде и Партизана, та лига би одавно била угашена. Жељку Обрадовићу кличу у Задру као некада Јосипу Ђерђи и Крешимиру Ћосићу.

Србија једина у региону има капацитет да направи какву-такву домаћу лигу. Уосталом, има пет клубова у АБА лиги.

Од прве сезоне ове регионалне лиге, 2001/02, до данас – српски клубови су освојили 16 титула од могућих 20. Треба имати у виду да нису учествовали у првој сезони, када је шампион била Олимпија (Словенија). Два пута је пехар припао хрватским клубовима (Задар 2003, Цибона 2014) и по једном Макабију из Тел Авива (2011/12) и екипи Будућности (2017/18).

Партизан је био шампион седам пута (2007-11, 2013, 2023), Црвена звезда има шест титула (2015-17, 2019, 2021, 2022), ФМП из Железника две (2004, 2006) и Хемофарм из Вршца једну (2005).

Откако је Цибона направила сензацију у Београдској арени, 2014. године, све титуле осим две (Будућност 2018, Партизан 2023) завршиле су у Црвеној звезди.

Душко Вујошевић (Партизан) и Дејан Радоњић (Ц. звезда) најуспешнији су тренери са по пет титула. У сезони која је управо почела, титулу брани Партизан са тренером Жељком Обрадовићем. Све осим новог финала „вечитих ривала” било би више од сензације.