Maske odložene u ostavu 1Foto: Stanislav Milojković

I za taj san bili su spremni da žrtvuju sebe i milione ljudi, velika lomača na koju se penješ da bi umro poput kralja.

Poraženog kralja, Mare Nostrum i Jadransko more ključaju od talasa i više no pre, besnih talasa, nadošlo more.

Ne, iz ruševina rata nije nikao nikakav novi pravi život, nikakvo slobodno tle za slobodne ljude – s kakvim je zanosom čitao i ponovio toliko puta svojim učenicima reči starog Fausta, koje su ga toliko zažarile, koje su ih toliko zažarile kada su u klupama njihove gimnazije pročitali te stihove, pogled onog starca, ponovo starca, nakon što se podmladio kao varalica.

Đavo, nimalo slučajno, koji je u duši svemu govorio ne, ali koji je uživao da sve ubedi da uvek kažu da, da svemu, s poletom – vojnici marširaju i pevaju veseli približavajući se klanici, onaj bataljon je već pokošen, ali drugi stiže, pevajući i govoreći da…

Da, onom lečenju Voronof, star si bićeš mlad bićeš ponovo star, s tvojim slobodnim oslobođenim tlom, nije važno od koga i od čega, nije bitno što ima vrlo malo slobodnih ljudi, mahom su robovi i krvnici i robovi koji se oslobađaju da bi postali krvnici.

Otrgnuti zemlju moru, sanjario je u poemi podmlađeni starac koji je sada ponovo starina, i ako dvoje vremešnih supružnika ne žele da prepuste njegovom velelepnom planu malu kuću njihove srećne ljubavi, pobrinuće se njegove siledžije, moć ih uvek iznalazi.

Mali busen vrta veruje da će se isprečiti pred velikim terenom za velike katedrale budućnosti koje paraju nebo, zgradurinama, TV tornjevima – mali busen, drvena kućica dvoje staraca veruje da će zaustaviti budućnost?

Bez muke, odmah je uprljana krvlju što se brzo suši i isparava.

A ako nož i bombe nisu dovoljne, kao u primitivnim vremenima moje mladosti u rovovima, nagovarač je spreman s rolnama i rolnama papira, vrednosna hartija oštrijeg sečiva od mača, dešava se da se češće posečeš na hartiju nego na nož i zemlja oslobođena i izronila iz mora odmah je rasparčana naveliko, drveće i šume padaju posečene i svi srećni što su naveliko nasamareni.

Da, u redu, još gore je bilo posle, užas bez premca i bez imena, ali je barem imalo smisla umreti i ubiti kako ceo svet ne bi postao Aušvic, dok smo mi i oni, na Krašu u Verdenu na ostrvima Mazuri, bili svi isti, svi dobri, svi pravični, svi u ratu za dobro svih.

Kada je to shvatio, zlo rođeno iz dobrog, laž izrečena iz ljubavi prema istini, osetio se ispražnjenim, prazan džak što ne može da stoji.

Potom budućnost koja je pala poput giljotine, zavesa spuštena nakon predstave i njih četvoro iza zavese, na praznoj sceni – ne, njih trojica, ona se izmigoljila kroz nabore zavese, umešala se i možda i dalje pokušava da se umeša u gomilu.

Da, tiskanje toplo i znojno, u redu, ali topao je život, dok smo mi sami, iščezli, nedostupni u opustošenom pozorištu.

Maske, ni to čak, naprave odložene u ostavu za kostime pozorišta, nema mnogo razlike između njega i druge dvojice prijatelja koji su u međuvremenu otišli bogu na istinu.

Prevod sa italijanskog: Snežana Milinković

Autor je poznati italijanski pisac, autor romana „Dunav“ i „Obustavljen postupak“ i knjige priča „Zakrivljeno vreme u Kremsu“, koja je nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.