logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo
star Bookmark: Tag Tag Tag Tag Tag
Serbia

Међусобне оптужбе Сарајева и Бањалуке

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Судећи по изјавама званичника, чини се да судбина невољника с Блиског истока током бременитог пута за време преласка „балканском рутом” нигде није изазвала толико политичких трвења каква су забележена у БиХ, где се овај проблем с институционалног увелико изместио и на политички терен.

Сем варница између Сарајева и Бањалуке, медији су се бавили и хрватско-бошњачким сукобима, али и разменом оптужби унутар српског политичког корпуса, као и свађом између политичких представника Бошњака.

Још у првим данима када су пре око две године и нешто више примећени знатнији илегални преласци границе, власти у РС су дошле до закључка да Сарајево олако приступа том проблему и да не хаје за опасности које са собом доносе мигранти, међу којима, наводило се, има „и опасних терориста”.

Српска је тада на основу одлуке Владе РС одбила могућност стационирања миграната на својој територији. Поједини медији и политички кругови спекулисали су о плану Европске уније да изван својих граница установи прихватилишта за мигранте. Српској се од тада пребацује да је окренула главу од проблема, а и Савет за спровођење мира, мимо става Русије, заузео је став да се терет „треба распоредити равномерно”.

„Да ли би Аустрија примила иједног Србина без докумената? Зашто та земља не прихвати мигранте, јер њима РС ионако није циљ”, одговорио је високом представнику Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС.

Српски представници су ценили да постоје опасности па и намере вештачке промене етнички осетљиве демографске структуре . Због чврсте границе према Хрватској БиХ је већ постала слепа улица, наводило се. Медији су недавно писали како око 200 школараца с Блиског истока већ похађају наставу у ФБиХ. Неки аналитичари бринули су да међу Бошњацима можда има радикалних кругова који прижељкују трајни останак миграната.

Запаљиво је било у више наврата приликом расправе о томе да ли треба ангажовати војску на граници са Србијом, што је предлог Сарајева који је РС одбацила, а жучно се полемисало и о могућности ангажовања федералне полиције у Српској, када су у РС одговорили да по Уставу БиХ полицијске формације не смеју прелазити ентитетску линију. Страх грађана од неизвесности коју би донео већи талас миграната након претњи које су се чуле из Турске узбуркао је страсти и у РС. Власти у Бањалуци су, наиме, прекоравале политичке опоненте који су донедавно били део власти у Сарајеву, тврдећи да нису довољно посвећени  проблему.

Такође, власти у Унско-санском кантону, већински бошњачком, стално су кињиле Сарајево да су бригу о мигрантској кризи, коју би, наводили су, требало да разреше органи БиХ, препустили кантоналним властима. У седишту тог кантона – Бихаћу, као и Великој Кладуши, и даље је стациониран највећи број миграната, око четири до пет хиљада, од укупно око седам хиљада избеглица које тренутно бораве у БиХ. Досад је, збирно посматрано, регистрован улазак око педесетак хиљада избеглица у БиХ.

Невоље су пратиле и потрагу решења за измештање избеглица из кампа Вучјак у Бихаћу. Неколико општина у ФБиХ се побунило, запретивши барикадама ако се у Сарајеву определе за њихово место приликом избора за прихватни центар. То се, између осталог, десило и у случају Босанског Петровца, као и места Липа, већински српских општина у том ентитету.

После вишемесечне агоније одлучено је да нови центар буде надомак Сарајева. Но, и мештани Блажуја медијима су пре око месец причали како су тамошњи житељи почели да се наоружавају откако је касарна у њиховом крају изабрана за ново прихватилиште. Сарајевске кантоналне власти оптужиле су тада Министарство безбедности БиХ да је извршило „пуч на Сарајево”.

О наводном „државном удару” причало се и средином 2018. када је донета одлука да се око 300 миграната из Сарајева измести у камп Салаковац, надомак Мостара. Тада је конвој с избеглицама привремено заустављен одлуком кантоналних власти у Мостару – где доминирају Хрвати.

У једном тренутку с једне стране тунела налазила се полиција Херцеговачко-неретванског кантона чију су припадници имали наредбу да спрече пролазак конвоја на подручје које контролишу, док су се с друге налазили припадници МУП-а кантона Сарајево, који су, како су јавили медији с лица места, морали спровести избеглице.

Било је и варница између Сарајева и Загреба, након што су из полиције у Бихаћу тврдили да хрватска полиција илегално враћа мигранте који су се докопали Хрватске, а на те тврдње се у Загребу нису претерано обазирали.

Themes
ICO