Једна од најпознатијих српских лекарки која је у светским размерама направила велику каријеру је професор др Татјана Станковић, која се бави канцер генетиком на Универзитету Бирмингем у Великој Британији. Објавила је више од 90 научоистраживачких радова у престижним часописима, а проглашавана је и доктором године у Великој Британији. У разговору за „Политику” др Станковић каже да су још 1999. године дошли до великог открића. „Открили смо да ген повезан са једним од канцер синдрома може бити мутиран и код одраслих особа из опште популације који не пате од канцер синдрома, али могу бити рођени са мутираном копијом овог гена, што наравно повећава њихов ризик за настанак леукемије. Ово откриће је комплетно определило моја даља истраживања. Пошто тај ген учествује у репарацији ДНК, то откриће ме је навело да анализирам и друге гене са сличном функцијом и на тај начин откријем читав спектар гена за репарацију ДНК који учествују у развоју леукемија”, нагласила је др Станковић.
Са тимом стручњака сте открили да тај одређени ген има значај у развоју леукемије. Зашто је то важно?
Урођене мутације у Ataxia teleangiectasia mutated (АТМ) гену су узрок канцер синдрома који може довести до развоја леукемија и лимфома у дечјем узрасту. Исти ген може постати мутиран у ћелијама крви касније током живота што најчешће води ка развоју хроничне лимфоцитне леукемије код старијих људи. Значај овог открића лежи у томе да се исти облик терапије, која специфично таргетује АТМ мутације, може користити и кад је реч о леукемији код деце и код леукемија одраслих са овом мутацијом.
Бавите се генетиком канцера. Како се могу радити та тестирања?
Данашња методологија омогућава не само да се идентификује читав геном једног канцера, већ да се открије и геном сваке појединачне ћелије у канцеру. Овај експлозивни развој методологије нам је показао да је канцер сваког пацијента јединствен и да садржи спектар клонова које треба узети у обзир приликом избора терапије. Поред метода за масовно секвенционирање канцера, данас располажемо и врло софистицираним канцер моделима који нам омогућавају да у лабораторијским условима предвидимо који ће облици терапије бити најкориснији за сваког пацијента понаособ.
Какви су резултати примене лека који има за циљ не само да залечи оштећену ДНК?
Већина стандардних цитостатика изазива оштећење ДНА и активацију гена који учествују у репарацији ДНК. Лек који оштећује ДНК је утолико ефикаснији уколико је репарација ДНК у канцер ћелијама мање ефикасна. Зато је од великог значаја да се пре лечења препознају канцери са неефикасном репарацијом ДНК. У канцер генетици ми то називамо идентификацијом биомаркера који омогућава ефикасну селекцију болесника за одређену терапију.
Да ли смо на прагу проналаска терапије којом ће моћи да се излече карциноми?
Мислим да смо пре свега на прагу персонализованог приступа лечењу канцера. То значи да сваком пацијенту приступамо сходно генетском саставу његовог канцера и пратимо ефекат терапије и еволуцију тумора на молекуларном нивоу. Данас је на располагању огроман број лекова који таргетује специфичне мутације, тако да постоји разлог за оптимизам да се канцери или могу излечити или добити облик хроничне болести.
Колико се разликује лечење рака крви у Србији и Великој Британији?
У Великој Британији се више користи таргетована терапија за различите облике рака крви захваљујући одличној сарадњи са фармацеутском индустријом и великом броју клиничких истраживања са новим лековима. Мислим да је то будућност, јер клинички трајали доводе до јасних одговора која врста пацијената одговара, а која је резистентна на одређену терапију.
Колико вам је важна сарадња са Фондацијом принцезе Катарине и учешће на предстојећој Конференцији српске медицинске дијаспоре?
Увек ми је велико задовољство да учествујем на Конференцији медицинске дијаспоре која сваке године постаје све боља. Фондација принцезе Катарине окупља интернацоналне стручњаке из најразличитијих области медицине и медицинске науке, и даје подстицај младој генерацији лекара да направе корисне контакте и да се усавршавају у својим гранама медицине. Мислим да је то најважнији исход ових окупљања, јер на младима свет остаје.
