Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

На трансплантацију чека 2.000 људи - ко може да буде потенцијални донор

Поводом Националног дана донора у пет до 12 у Холу РТС-а биће отворена изложба "Живот на дар". У Србији на трансплантацију бубрега, срца, јетре, плућа, рожњаче чека око 2.000 људи. За већину је једини лек и спас, хуманост и сагласност породице потенцијалних донора органа. Саша Кнежевић, анестезиолог Ургентног и Универзитетско-клиничког центра Србије и координатор за трансплантацију истиче да је ковид 2020. године потпуно закочио трансплантацију и да би од јесени требало да се интензивира и помогне пацијентима који су на листи чекања.

Доктор Саша Кнежевић објашњава за РТС, да је улога анестезиолога у лечењу најтежих пацијената, а улога координатора за трансплантацију да се бори за друге животе. Када нажалост, изгубе један живот,  лекари, истиче, покушавају да се боре тако што ће, тај један живот преточити за друге пацијенте којима су неопходни органи.

Наводи да је неопходност ограна као крајња дистанца у лечењу најтежих пацијената када су исцрпљене све могућности лечења и онда је неопходна замена органа да би могли да наставе живот нормално.

Ко може да буде потенцијални донор 

"Не може свако да буде потенцијални донор, већ само добро лечени пацијенти, то су обично млади или релативно младе особе до 60 година, евентуално 65 година. То су обично пацијенти који су релативно здрави или здраве особе које су изненада настрадале и имали су обично трауму главе која је резултирала можданом смрћу, или су имали можда неко крварење или исхемијски мождани удар, познат у народу као шлог", указује Кнежевић.

Истиче да смо и овде на Балкану прокужени незаразним обољењима која су хронична, дијабетес  и хипертензија које знатно угрожавају све органске системе тако да ти дугогодишњи пацијенти не могу бити потенцијални донори.

Разговори за судбоносно да 

"Ми као лекари нажалост нисмо могли пацијентима да помогнемо али смо исцрпели све ресурсе да им помогнемо. Кад изгубимо један живот покушавамо с фамилијом која у том тренутку доживљава велики губитак, да то разумеју да се издигну из те ситуације и да покушају неком другом да помогну, чији живот зависи од новог органа", каже Кнежевић.

У том смислу истиче, да је на првом месту важно да имају добру комуникацију с породицом и пре него што пацијент постане донор. Примарни циљ лекара је да га излече и када у томе не успеју то је, каже, једна велика фрустрација где они не могу да помогну.

"Ако његови органи испуњавају критеријуме ми обављамо разговоре с породицом. Сваки тренутак је тежак зато што породице у том тренутку губе све а ви им нешто тражите", наглашава Кнежевић.

Такође, истиче и да су у једном тренутку имали 80 посто позитивних такозваних зелених сагласности.

То, оцењује, значи да су српске породице упркос свему што се овде дешавало и тешком животу протеклих деценија на Балкану успеле да разумеју и да су добили позитивне одговоре.

Наглашава да је за све који учествују у целом ланцу трансплантације то један неодложан процес који не сме да чека и да никада не знају када ће имати потенцијалног донора.

"Свако од нас треба да замисли шта би урадио кад његовом детету треба орган, његовом брату, мајци оцу, сестри. Онда да, када дође у ситуацију да неко његов може бити донор органа, зна како ће да одлучи", поручио је Кнежевић. 

Поводом Националног дана донора, у пет до 12 у Холу РТС-а биће отворена изложба "Живот на дар".