Serbia

Нећкање око продаје Комерцијалне банке

Оно што многи говоре тихо, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је гласно и јавно – да не би требало приватизовати Комерцијалну банку, „да се она пита”, већ је задржати у државном власништву „јер је држава показала да уме да буде одговоран власник”.

– Одлука о продаји Комерцијалне банке је на страни државе и не очекујем да је неко због мог става промени – казала је Табаковићева.

Нагласила је да је то њено мишљење, да има право да га изнесе, али да не очекује да било ко због тога промени своју одлуку или да се неко на њу наљути због тога што каже.

Крајем прошле године на тендеру за продају 83,23 одсто државног удела у Комерцијалној банци најбољу понуду дала је словеначка НЛБ банка. Јавност спекулише да је понуђена цена 450 милиона евра. Капитал банке тренутно износи око 640 милиона евра, што значи да би се банка продала испод књиговодствене вредности.

Недавна анализа једне светски познате ревизорске куће показала да је просечна цена код преузимања банака у средњој и источној Европи од 2013. године наовамо била бар 1,3 до 1,4 пута већа од њихове књиговодствене вредности.

Код отварања понуда на тендеру у децембру Синиша Мали, министар финансија Србије, није био категоричан. Рекао је да је држава ближа продаји него одлуци да остане власник Комерцијалне банке.

– Задовољни смо ценом коју је понудио НЛБ и додајем да није реч о суми која се помиње у медијима. Очекујем да ћемо већ почетком фебруара имати познатог купца.

Која је сума, остала је тајна, али је министар демантовао спекулације медија о цени. Закључак је једноставан, ако су „продавци” задовољни ценом, а она није та коју новинари нагађају, онда је јасно да је већа. Мали је тада додао да, уколико преговори са НЛБ не успеју, постоји могућност да се иде у преговоре са другорангираним понуђачем.

Један од разлога жеље да се Комерцијална банка прода засигурно лежи и у делу изјаве министра, који је рекао да сматра да се нама новцем који можемо да зарадимо од њене продаје отварају могућности за реализацију великог пројекта „Србија 2025”, где планирамо да се бавимо развојем инфраструктуре, подизањем животног стандарда а да притом не подижемо јавни дуг.

Фебруару се ближи крај, а одлука о продаји ове банке још није донета. Комерцијална банка је, и поред отписа ненаплативих кредита од око 100 милиона евра за протеклих неколико година, лане остварила профит већи од 70 милиона евра и сви показатељи указују на потенцијал за раст. Данас она у Србији има више од 200 филијала и експозитура, уз девет на подручју наше јужне покрајине, и две банке у Црној Гори и БиХ.

Комерцијална банка заузима 11 одсто српског тржишта и договори око њене приватизације са Међународним монетарним фондом и Светском банком, који су углавном инсистирали на продаји, трају још од 2006. године. Почетком 2019. најављено је да држава Србија до краја године излази из свих банака, чиме би практично била једна од ретких држава без власништва у тржишно значајној банци.

Званични подаци са њеног сајта из новембра показују да је Комерцијална банка у последње две године забележила најбоље пословне резултате у својој историји. Комерцијална банка има принос на акцијски капитал већи од 12 процената, што је дупло више од просека банкарског сектора, као и највећу девизну штедњу од скоро две милијарде евра. У земљама са чврстим правним поретком и развијеним тржиштем капитала не продају се тек тако „фабрике пара” да би сутра били јефтино плаћени радници у тој туђој фабрици.

Комерцијална банка вреди најмање 800 милиона евра и Србија не би требало да је прода, прокоментарисао је вест о тендеру познати банкар Љубомир Михајловић, оснивач Комерцијалне банке и њен дугогодишњи председник, тврдећи да је ова банка у ствари „национално благо”. Михајловић сматра да Комерцијална банка мора да остане државна и због тога што има финансијски потенцијал да помогне „кад зашкрипи”.

– Банка са тим профитом може да помогне финансирање нових пројеката, али и да држави уплати новац ако јој зафали у буџету, ради измиривања обавеза као што су пензије, плате за просвету, војску, полицију... – навео је Михајловић.

Потпуно приватне банке немају довољно средстава да улажу у велике индустријске пројекте и немају мотив да се излажу толиком ризику, поготово у ситуацији у којој је берза скоро потпуно неразвијена. Државне банке имају капацитет да подрже велике пројекте у дугом року.

Владимир Медан, председник Извршног одбора Комерцијалне банке, на дан када је истицао рок за достављање обавезујућих понуда за продају ове највеће државне банке у Србији похвалио се да је та банка доказала да може да расте без обзира на то ко су њени акционари и власници.

Одлука ће ускоро бити донета, а и незадовољних и задовољних увек има и биће их.

Два рецепта

Влада Словеније прошле године, супротно правилима ЕУ, финансијски је, не први пут, помогла НЛБ банку, има удела у њој, а она сад купује банке у региону. Неумитно питање гласи како то да је „словеначки случај” економски логичан и оправдан, а „српски” није. Љубљанска банка била је једна од највећих банака СФРЈ, а по распаду земље постала је предмет контроверзи, пошто је основана банка под садашњим именом у коју је пренесена имовина Љубљанске банке, док су обавезе према штедишама из бивше Југославије остале у „старој банци”.