Да ли је посета Олафа Шолца, као финале дипломатски изузетно бурне недеље у Србији, једна од оних посета које мењају све? Шта значи то што је Шолц данас посетио Приштину и Београд, а Сергеј Лавров може да стигне само до Истанбула? Да ли нову гвоздену завесу спушта Путин или Запад и да ли на тој новој мапи Европе Србија, као и цео Балкан, припадају Западу?
Посета шефа руске дипломатије Београду Сергеја Лаврова, која је планирана за понедељак није реализована, пошто Бугарска, Северна Македонија и Црна Гора нису дале дозволу за прелет авиона којим је Лавров требало да допутује у Београд.
С друге стране, немачки канцелар Олаф Шолц данас је боравио у Београду, а поруке које је донео нису биле пријатне: Од Србије је затражио да се прикључи санкцијама ЕУ које су уведене Русији.
Председник Србије Александар Вучић је на заједничкој конференцији за медије рекао да је Шолц донео наду на Западни Балкан, када је реч о евроинтеграцијама, али и истакао да је данас први пут чуо да је услов за то међусобно признање Београда и Приштине.
Државни секретар Министарства спољних послова Србије Немања Старовић рекао је да је јако добро што је дошло до посете и да се очекивало да ћемо имати прилику да чујемо јасне и искрене поруке.
"Део разговора био је пријатнији, када је говорено о неким темама, али и мање пријатан када је говорено о неким другим, али добро је што је дошло до разговора. Надао сам се да ће се наћи најмањи заједнички садржалац, чак и око тема у којима се не можемо сложити. То може бити то да се у најмању руку очувају мир и стабилност у региону. Оно што је представљало непријатну новину је оно што смо у Приштини чули и што показује да се Немачка први пут придружила САД у томе што је напустила принцип конструктивне двосмислености", рекао је Старовић.
Када је реч о ставу да Србија на крају процеса треба да призна независност Приштине, не постоји ни најмања сагласност, рекао је Старовић.
"То не значи да треба да се дуримо и напустимо преговоре, треба да му останемо посвећени", истакао је Старовић, додајући да је медијатор у преговорима Европска унија која је мандат добила од Уједињених нација, и да је њен мандат да води преговоре о свеобухватној нормализацији", рекао је Старовић.
Дејан Јовић: На моменте ледена атмосфера
Професор Факултета политичких наука у Загребу и Београду Дејан Јовић окарактерисао је данашњу конференцију за медије Вучића и Шолца као на моменте и ледену, изненађујућу.
И он каже да је добра сама чињеница да је дошао и показао интерес за Западни Балкан.
"С ратом у Украјини поставља се питање будућности целог европског простора. Имамо нову менталну мапу: Ако је граница запада и истока у Украјини, или испред Украјине, или на крају, онда је Западни Балкан на западу. То треба искористити, Западни Балкан је показао да је свестан тога", рекао је Шолц.
Указао је на то да су нека питања на Балкану решена, попут наставка идеје "Отворени Балкан", пријатељског геста патријарха Порфирија према Северној Македонији и промене власти у Црној Гори која није довела до грађанског рата или неке немогуће ситуације.
"Остаје питање БиХ на коју ће се и немачка спољна политика ускоро опет фокусирати", напоменуо је Јовић.
Сурлић: Шолцове поруке и за немачку јавност
На питање како су немачки медији коментарисали Шолцеву посету Београду, доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић каже да иако је добила посебну пажњу у свим информативним емисијама, није могао да препозна неки тешки тон.
"Назначено је да је србија традиционални пријатељ са Русијом и једна од Шолцевих мисија била је да убеди Србију у перспективу чланства са ЕУ, али и усагласи спољну политику са ЕУ", рекао је Сурлић.
Каже да се осећала тензија на самој конференцији за медије, као и да је Шолц хтео да пошаље поруку и за унутрашњу јавност, јер кажу да је преблаг према Русији и њеним пријатељима.
"Санкције би донеле више штете Србији него Руској Федерацији"
Старовић напомиње да ако већ не може да постоји разумевање за наше традиционалне односе са Руском федерацијом и по томе што је значајна као "штит" у СБ УН, онда би тај аргумент једнаких аршина које Немачка примењује према сама себи може имати неког ефекта.
"Шолц је више пута говорио да санкције према Руској федерацији морају бити снажне, али да не смеју наносити више штете Немачкој, него Руској федерацији. Свакоме је јасно да би било какве санкције које би евентуално Србија увела Руској федерацији, нанело виђе штете Србији, него Русији", истиче Старовић.
Проблематично је, сматра што се уводи новина где се тражи да државе које су у процесу придруживања, у потпуности почну да примењују заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ.
"Такво везивање пуног усаглашавања не може бити оправдано када видимо наше суседе. Албанија и Северна Македонија су стопроцентно усагласиле своју политику са Бриселом, а немају никакав напредак ка путу у чланство ЕУ", сматра Старовић.
Шта о санкцијама мисле бирачи у Немачкој
Јовић каже да је очекивао јасну поруку, јер би се требало узети у обзир позиција Немачке након рата у Украјини.
"Немачка је пуно изгубила са тим ратом и постоји опасност да изгуби још више. Њена источна политика је у потпуности сада доведена у питање. С друге стране, у економском смислу заустављање Северног тока је велики проблем за Немачку и неуспех. Немачка у оквиру ЕУ себе види као предводник. Она сматра да су југоисточна, централна и источна Европа, највећи део пројектовања њене стварне моћи", истиче Јовић.
Немачка, додаје Јовић, страхује да би овај рат ојачао Кину, САД.
"А односи између Немачке и САД зависе у великој мери од тога да ли ће Трамп поново доћи на чело САД што би Немачку ставило у тешку позицију. Немачки бирачи, један велики део сматра, да оне земље које нису увеле санкције профитирају на чињеници да су друге земље увеле санкције и да од тога имају велике штете", напомиње Јовић.
