Само они који имају зле намере осећају се „угрожено” због кинеске војне моћи, поручује пекиншки „Глобал тајмс” Пентагону, који упозорава да ће друга економија света до 2030. године имати више од хиљаду нуклеарних бојевих глава.
Кина премашује претходне пројекције брзином којом повећава свој арсенал нуклеарног оружја и „готово сигурно” учи лекције из руског рата у Украјини о томе како би могао да изгледа сукоб око Тајвана, наводи се у извештају америчког Министарства одбране о кинеској војној моћи. Модернизација Кинеске ослободилачке армије у складу је с прокламованим циљем председника Си Ћинпинга да његова земља има војску „светске класе” до 2049. године.
Према проценама америчких стратега, Пекинг сада има око 500 атомских пројектила, а до 2035. године њихов број би могао да достигне 1.500. Главни ривали с друге стране Пацифика располажу с 3.708 атомских бојевих глава, од којих је оперативно 1.770. Према извештају „Билтена атомских научника”, САД држе у резерви још 1.938 комада нуклеарног оружја.
Подаци из јавног буџета показују да је кинеска војна потрошња за 2023. порасла за 7,2 одсто, на 1,58 билиона јуана (216 милијарди долара), надмашивши њен економски раст. Амерички званичници кажу да би реални износи издвајања за армију могли да буду много већи него што се званично приказују.
У документу се упозорава да Кина можда тежи новом интерконтиненталном ракетном систему користећи конвенционално оружје, које би, ако буде постављено, омогућило Пекингу „да запрети конвенционалним ударима против циљева у континенталном делу САД, на Хавајима и на Аљасци”, преноси АП.
Ова анализа војне моћи Кине, рађена на захтев Конгреса, појављује се месец дана уочи очекиваног састанака Си Ђинпинга и Џозефа Бајдена на маргинама самита Азијскопацифичке економске сарадње у Сан Франциску.
Иако је после напада Хамаса на Израел 7. октобра Вашингтон своју пажњу с Украјине морао да усмери на Блиски исток, за америчку националну одбрамбену стратегију Кина је и даље највећи безбедносни изазов.
Извештај Пентагона заснива се на прошлогодишњем упозорењу америчке војске да Кина шири своје нуклеарне снаге много брже него што су амерички званичници предвиђали како би могла да парира или надмаши глобалну моћ САД до средине века.
„Глобал тајмс” у свом уводнику поручује да, без обзира на број нуклеарних бојевих глава, оне за Кину неће постати насилно оруђе како би доминирала светом, као што је случај с војском САД. Нуклеарно оружје је за Кину снажна гаранција да може да сачува свој национални суверенитет, безбедност и развојне интересе, укључујући регионални и глобални мир.
„Све док не постигне поновно уједињење и спољне снаге не престану да се без ограничења мешају, Кина неће престати да јача своје одбрамбене способности”, поручује овај лист, чији је оснивач Комунистичка партија Кине.
Канг Јун-јоунг, професор кинеских студија на Универзитету за иностране студије Ханкук у Сеулу, каже за „Саут Чајна морнинг пост” да је циљ Пекинга да стекне статус друге најјаче армије на свету, после САД.
Канг истиче да би кинеско нагомилавање нуклеарних снага могло да изазове трку у наоружању и ескалира тензије у Азијскопацифичком региону. То би натерало Тајван, Јапан, Јужну Кореју и САД да обнове своје војне способности.
Сарадник вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије Брајан Харт истиче да кинески војни стратези сматрају да би већи број и разноликост нуклеарног оружја Пекингу омогућили већу флексибилност у случају конвенционалног сукоба око Тајвана. У потенцијалном сукобу око Тајвана кључно питање није само величина кинеских атомских снага, већ било каква промена у нуклеарној доктрини: „Постоје знаци да се Кина помера ка офанзивнијем држању, што би могло да значи да је Пекингу угодније да прети и употребом нуклеарног оружја ако дође до сукоба око Тајвана”, упозорава Харт.
Џоу Ченминг, истраживач из пекиншког војног истраживачког центра за науку и технологију „Јуан Ванг”, сматра да Кина неће следити Русију у производњи хиљада нуклеарних бојевих глава како би парирала Американцима.
„Процена Пентагона о 1.000 оперативних нуклеарних бојевих глава до 2030. могла би се сматрати нормалном стопом раста која одражава напредак у нуклеарном развоју како би Кина побољшала способност атомског одвраћања и подигла углед земље”, каже Џоу.
