Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Плима националних прелетача у БиХ

Док је Србија обасута невероватним неистинама, „креираним” у таборима опозиције, а на Косову и Метохији Албин Курти следи застрашујућу изјаву Ферхат-бега из 1943, из доба кад је Космет био под нацистичком окупацијом, да „Срба више неће бити под косовским сунцем”, у БиХ су присутне друге „бриге”.

Док нелегални високи представник Кристијан Шмит и даље спроводи своју самовољу, готово призивајући хаос, преузимајући улогу неспојиву с дејтонским принципима, овдашњи свет сведок је, као ваљда нигде под капом небеском, како људи из политике олако мењају нацију. У ствари, по кадровској потреби. Ако је, на пример, за једно радно место потребна одређена националност, предодређени кандидат радо ће променити нацију. Посебно је то присутно код деце из тзв. мешовитих бракова. Нема везе што су се приликом последњег пописа изјашњавали као Хрвати, Бошњаци или Срби – наједном ће, ако затреба, променити националност. А да апсурд буде већи, многи иду и даље, и као већ декларисани припадници овог или оног конститутивног народа, који су дуго занемаривали тзв. остале, наједном желе да су постану Босанци, дакле и сами „остали”, кад су видели да то постаје тренд.

Сваки човек, наравно, може да се изјашњава онако како жели, па и анационално, као грађанин. Али невероватно је то што многи од оних који су изабрани на одређене функције као Бошњаци, Хрвати или Срби, касније сами почињу да се боре против конститутивности, не одричући се притом високог положаја који им гарантује управо конститутивност. То је посебно приметно у Сарајеву.

И све би било чак и у реду, да су се борили против конститутивности, а за грађанску БиХ, пре него што су заузели високе положаје и добро се ухлебили. Овако, све то има и призвуке каријеризма, па у том смислу треба гледати и недавне несугласице око одлуке Европског суда за људска права. Јер апелант, који се сада толико брине за Босанце и њихову равноправност, својевремено се, беспоговорно, изјашњавао као Хрват, јер се тражила та национална припадност.

Сличне ствари никад не би могле да се догоде у Белгији, кад су у питању Фламанци и Валонци, мада је то трострука метропола. Не само главни град Белгије, већ и седиште ЕУ и НАТО-а. Али у БиХ је све могуће, па и да се својевремено, приликом кандидовања, двојица Бошњака из Сарајева изјасне као Срби, само да би се домогли фотеља у градској власти. Срећом, ипак су у томе били спречени.

Сарајлије у шали кажу – срећом што у БиХ нема бар десетак нација, јер би неки прелетачи, у тако богатом избору, били у прилици да бар пет пута промене националну „одору”. А све због неморалног политичког узлета.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево