У дуелу са Словенијом догодило се оно што смо сви искрено прижељкивали - победу која нам је брзо повратила расположење у наш национални тим и то три дана након неочекиваног пораза од Норвежана. Долазак Душана Влаховића у наш Спортски центар, где је уочи новог испита у Лиги нација посетио своје саиграче из репрезентације, подигао је расположење а и морал у наш тим, који је прексиноћ подсетио на оне лепе спортске тренутке, због којих се воли фудбал. Селектор се у једном тренутку обратио младом фудбалском асу са јасном жељом да сутра крене са екипом у Стокхолм а потом и Љубљану, како би донео нову спортску срећу нашем националном тиму. Наравно, то је била само пуста жеља нашег селектора, јер, тренутно најскупља фудбалска звезда Јувентуса, мора да остане у Београду како би нарадених дана продужио са терапјама и опоравком од неугодне повреде.
Ова важна победа у Лиги нација има вишеструки значај за „орлове“. Прво, јер је убедљив тријумф (4:1) подигао морал код играча на највишу лествицу. Друго, овим тријумфом Србија је успела да освоји важне бодове и да сада са мање стреса и оптерећења размишља о новим спортским пројектима. И треће, можда и најважније, ова победа над Словенијом вратила је самопоуздање једном младом човеку. Лука Јовић нападач Реал Мадрида, освајача овогодишње Лиге шампиона, је бљеснуо у тренутку када се његов тренер Карло Анчелоти и дефинитивно одлучио да на њега више не рачуна за нове клупске обавезе које шампиона Европе ускоро очекују. Међутим, наш „рањени лав“ се пробудио и то баш у тренутку када је било најважније за његов ментални склоп. Није тајна да нам Лукин темперамент понекед и није потпуно разумљив. Али, Јовић је против Облаковог тима донео једну спортску мелодичност нашем нападу. Не тако давно, били смо склони да због његове фудбалске оскудности и превише спорог ритма у нападу, кажемо да није дорастао овој репрезентацији. Зато нека овај погодак против Словеније буде његов нови почетак у дресу Србије...
Ако се селектор одлучи да против Швеђана заиграмо у нападу са двојицом фудбалера, онда ће сасвим извесно прекосутра Лука Јовић и Ђорђе Јовановић предводити наш напад у Штокхолму, пошто ће Александар Митровић, због два жута картона морати да пропусти ово важно гостовање у Шведској. Осврћући се на поједине фудбалске фрагменте са Словенијом, Драган Стојковић није крио радост, не само због убедљивог тријумфа већ због чињенице да играчи полако хватају жељени ритам...
- Ова утакмица са Словенијом је показала да смо на правом путу. Голове смо постигли на време. Драго ми је да се Лука Јовић поново вратио на прави колосек, иако у Реалу није имао неку минутажу. Радујем се и као тренер и као човек када видим једну огромну жељу код сваког појединца. То је заиста нешто импресивно, каже Стојковић.
Пред дуеле са Шведском и Словенијом селектор наглашава да следи ново освежење тима.
- То нам је неопходно јер ова сезона је за многе била баш дуга и напорна. Уосталом у оваквом формату такмичења то је неминовност. Јер, шта би се десило са неким фудбалерима када би стално били на терену, без паузе. Наравно, у доброј мери од здравственог билтена зависи са каквим ћемо снагама ћемо дочекати преостале две утакмице, јер сви жељно очекују заслужени одмор, не крије Драган Стојковић.
Посета против Словеније била је донекле задовољавајућа у односу на меч са Норвежанима. О томе селектор каже:
- Не можемо никога на силу да терамо да дође на стадион. Наравно, није исто када играте пред пуним трибинама, када имате јак ветар у леђа и када је стадион полупразан. Наравно да репрезентација увек заслужује већу подршку. Репрезентација није клуб. Уосталом, боље је да имамо и оволико навијача који ће нас несебично бодрити са трибина, него да имамо пун стадион и да нам звижде. Некако, природније је да имамо подршку а не саплитање, искрен је Стојковић.
Катшухито Киноши је дефинитивно од прексиноћ постао миљеник многих навијача у Србији. Овај сјајни Јапанац, један од најближих сарадника Драгана Стојковића у стручном штабу и његова „десна рука“ човек од највећег могућег поверења, запевао је химну Србије из свег гласа. Показујући пуну припадност и приврженост грбу који носи. Неки наши фудбалери би много тога могли да науче од овог човека...
