Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Родно осетљивом језику (ни)је место у уџбеницима

Непремостив је јаз између струке која не одступа од става да родно осетљивом језику није место у уџбеницима и дужности коју свима који се образовањем баве намеће Закон о родној равноправности − да се убудуће „језиком који је у складу са граматичким родом” пишу уџбеници, наставни материјали, сведочанства, дипломе, звања, занимања... Према сазнањима „Политике” све србистичке катедре, са свих шест државних универзитета у Србији, и Национални просветни савет, сагласни су са стручним мишљењем Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, да се новим стандардима квалитета уџбеника (који су још на нивоу предлога, нису усвојени) не инсистира на коришћењу родно осетљивог језика у уџбеницима.

− Будући да се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника на више места, сасвим оправдано, инсистира на томе да питања, задаци и налози у уџбеницима и свим текстовима буду јасно формулисани, прилагођени узрасту и развојном нивоу ученика, да језик којим су написани буде функционалан и доприноси лакшем разумевању садржаја, потпуно је нејасно зашто се у њему инсистира на родно осетљивом језику, иако се у самом тексту предлога он не примењује, него се на његовом почетку налази реченица: „Сви појмови који су у овом правилнику употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на који се односе.” Уколико се, сасвим оправдано, овом формулацијом желела избећи компликована реченична структура настала употребом паралелних форми за означавање особа мушког и женског пола, нејасно је зашто не би слична уводна формулација, која се из угла језичке науке сматра једино исправном, могла бити обавезан део сваког уџбеника и наставног средства него се инсистира на употреби родно осетљивог језика − наводи се у стручној оцени Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика у допису НПС-у у који је „Политика” имала увид.

На последњој седници овог најстручнијег саветодавног тела сви чланови једногласно су подржали став науке.

А наука негодује што се у предлогу документа који ће прописивати стандарде квалитета уџбеника наводи да се у процени равноправности могу користити препоруке дате у „Приручнику за употребу родно осетљивог језика” и „Водичу за употребу родно осетљивог језика у јавној управи у Србији”.

− Будући да у овим публикацијама није заступљен став званичне србистике, те да у њима нису наведене одлуке Одбора за стандардизацију српског језика у којима је језичка струка закључила да примена одредби које се тичу језика у Закону о родној равноправности представљају насиље над српским језиком и његовом књижевнојезичком нормом, оне не могу бити узорне приликом састављања уџбеника и њиховог оцењивања када је језик у питању. Уместо њих треба препоручити „Нормативну граматику српског језика”, овогодишње издање Матице српске, у којој постоји поглавље и о овом домену употребе стандардног српског језика − наглашавају лингвисти.

Језички стручњаци су указују и да је према Закону о родној равноправности (члан 73, став 2) примена родно осетљивог језика у уџбеницима одложена (члан 37, став 1, тачка 4, подтачка 3) до 2024. године. И то је тачно, али се одлагање примене родно осетљивог језика, по овом закону који је на снази нешто више од годину дана, не односи и на утврђивање стандарда квалитета уџбеника, које је у току. Да би уџбеници били написани родно осетљивим језиком то прво мора бити предвиђено и стандардима квалитета уџбеника. Ту ништа спорно не види повереник за заштиту равноправности, а тако је и на последњем заседању НПС-а објаснила Татјана Мишовић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника Завода за унапређивање образовања и васпитања који је и урадио предлог нових, измењених и допуњених, стандарда квалитета уџбеника.

Исти стандарди, разјаснила је Мишовићева, односе се на све уџбенике − на српском и на језицима националних мањина. Имајући то у виду србисти питају „због чега се само за српски језик наводе одговарајући нормативистички приручници – и они који нису прихваћени у званичној србистици, што је недопустиво”. Указују и да би предвиђени стандард који налаже: „У уџбенику се поштује језичка и правописна норма језика на којем је уџбеник написан” био неостварив за уџбенике на српском језику, уколико се примењују одредбе Закона о родној равноправности. Такође, примећују да би то могло бити посебно проблематично и из угла матичних држава матерњих језика овдашњих националних мањина који „у мањој или већој мери не подржавају обавезну примену родно осетљивог језика.”

Повереник за равноправност: Не може се спречити примена родно сензитивног језика

Како премостити расцеп, учинити да стандарди квалитета уџбеника (и будући уџбеници) буду написани у складу са захтевима лингвистике који уживају подршку НПС-а и Закона о родној равноправности? Шта је у овом случају важније, оно што налаже наука и струка или оно што прописује закон? На те недоумице, на упит „Политике”, стигао је одговор Повереника за заштиту равноправности.

− Примену и увођење родно сензитивног језика не могу спречити никакви покушаји да се под изговором правних нејасноћа уствари жени не призна улога коју има у друштву. Родно сензитиван језик је већ заживео, јер млађе генерације без проблема прихватају и изговарају разна до јуче типично „мушка” занимања у женском роду – војникиња, кадеткиња, психолошкиња, научница, републиканка, инжењерка... Уосталом, српски језик, на чијој заштити многи инсистирају, одвајкада познаје род, број и падеж, те ни у овом случају, не видимо разлог за одступања − немају дилему у институцији посвећеној заштити равноправности.