SNS smanjuje cenzus zbog bojkota 1

Kako ocenjuju, takav potez bio bi pokušaj vladajuće Srpske napredne stranke da omogući manjim strankama koje neće bojkovati izbore da se nađu u skupštini stvarajući tako privid političkog pluralizma. Sagovornici Danasa dalje dodaju da je neozbiljno menjati izborne uslove dva-tri meseca pre izlaska na birališta, te da bi promene izbornih zakona morale biti deo šire rasprave.

Pozivajući se na izvor u vrhu vlasti, list Politika objavio je krajem prošle nedelje da će na vanrednoj sednici Skupštine Srbije početkom februara biti izmenjen Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima i to tako da u skupštinu mogu da uđu liste koje su osvojile tri odsto glasova.

Komentarišući ovu vest, potpredsednca Narodne stranke Sanda Rašković Ivić kaže da su “izmene u izbornom sistemu tri meseca pred izbore nezamislive u demokratskim društvima.”

-Ovo „najbolji student prava svih vremena“ sigurno zna. Zato ovaj njegov potez (a njegov je sigurno, jer se u Srbiji bez njegovog amina ili ideje ništa ne događa), možemo protumačiti kao provokaciju opozicije. Naročito one koja se odlučila za bojkot ili je na pragu te odluke. Vučić i režim igraju na moguću lakomost i lakovernost koja bi dovela do međusobnih sukoba u opoziciji. Mislim da se tu preračunao, jer najava spuštanja cenzusa je ogolila autoritarnost režima do kraja i koliko vidim, samo ojačala i kod birača i kod političara uverenje da treba bojkotovati ovakve izbore na proleće. Spuštanje cenzusa je i najava da će se s praksaom „radimo što nam je volja“ intenzivno nastaviti. Zato treba bojkotovati izbore i ne dati legitimitet ovom režimu – kaže Rašković Ivić, dodajući da bi se promenom cenzusa stvorio privid “političkog pluralizma” i uvelo “kontrolisanu opoziciju u Skupštinu”.

Da iza svega stoji želja vlasti da izvuče što više stranka na izbore u situaciji kada će dobar deo opozicije bojkovati izbore, smatra i profesor političkih nauka Zoran Stoiljković.

-Promena izbornih uslova nekoliko meseci pre izbora samo je taktika koja na izbore treba da izvuče još neke stranke kada će biti smanjena izlaznost zbog bojkota. Sve se to radi kako bi se stvorio utisak političkog šareniša u parlamentu što treba da zadovolji evropske partnere – kaže Stoiljković.

Profesor FPN objašnjava da bi svakako trebalo menjati zakone jer sada imamo situaciju u kojoj koalicije koje su natrpane strankama prelaze senzus što je nepravedno prema strankama koje same izlaze na izbore. Međutim, on dodaje da se do takvih rešenja mora dođi “u okviru širih demokratskih promena, koje bi podrazumevale i ravnopravni pristup medijima i novcu”.

Slično razmišlja i politikolog Boban Stojanović koji ističe da se izmene ove vrste “nikada ne donose u izbornoj godini” i da je za njih potrebna “široka javna rasprava izmedju političkih aktera, stručnjaka, organizacija”.

-Ovde je više nego jasno zašto bi vlast to eventualno uradila za ove izbore. Svesni su da bi zbog bojkota vrlo verovatno samo dve liste (SNS i SPS) prešle izborni prag od pet odsto i ovo je na neki način potez očajnika. Sa smanjenjem izbornog praga pokušaće da neke liste koje će izaći na izbore ubace u skupštinu i da na taj način vlast će moći da prikaže da su izbori bili normalni – kaže Stojanović.

Sagovornik Danasa ipak veruje da će OEBS i njihova kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kao i evroparalamentarci osuditi ovakve promene u izbornoj godini i da će razumeti šta im je poenta.

-Nisam siguran da će smeti zaista da smanje cenzus, ali ako se zaista desi – znamo štaje cilj i to bi trebalo samo da bude dodatni argument da u ovakvim uslovima ovo nisu izbori i da sada vlast radi sve kako bi umanjila efekte bojkota – zaključuje Stojanović.

Cenzus od pet odsto postoji od 1992. godine. Ako bi se smanjio umesto 150.000 hiljada glasova neophodnih jednoj listi da se nađe se u parlamentu kada na birališta izađe tri miliona građana, biće potrebno samo 90.000.

Jovanović: Vučić pruža šansu mnogima

Dok stranke koje su ranije najavile bojkot izbora ističu da ih eventualno smanjenje cenzusa neće izvući na birališta, lider LDP Čedomir Jovanović kaže da iza svega vidi Vučićevu želju da vrati politiku u Skupštinu Srbije i da posle izbora u parlamentu ima s kim da razgovara i koga da čuje.

„Na ovo gledam kao Vučićevu želju da politiku vrati u Skupštinu i da nam makar pruži šansu da budemo normalni, jer ne možemo pronaći ništa dobro u rovovima iskopanim po ulicama gradova u Srbiji. Vučić na ovaj način pruža šansu mnogima, ali to plaća lično“, rekao je za TV Pink Jovanović, čiji je LDP ušao u Skupštinu sa SDS-om 2016. godine osvojivši 5.02 odsto glasova.