Одобрење америчког председника Џозефа Бајдена да се Украјини доставе мобилни артиљеријски ракетни системи, прецизно оружје које може да погоди циљеве удаљене и до 80 километара, отворило је питање да ли такви потези западних савезника могу да преокрену ситуацију на украјинском ратишту и какав би био одговор Москве. Срећко Ђукић, дипломата, оценио је за Радио Београд 1, да ће наоружавање украјинске војске само распламсати сукобе и изазвати још веће страдање војника на обе стране, али и украјинских цивила.
Русија тренутно контролише око 20 одсто територије Украјине, изјавио је председник Володимир Зеленски. Западни медији и аналитичари, иако невољно, почели су да пишу о спором али неумитном напредовању руске армије на истоку Украјине.
У немачком Велту се могло прочитати да је, после почетне еуфорије да би Украјина могла да добије рат или чак протера Русе из целе Украјине, та земља на путу пораза.
Најновија одлука америчког председника Бајдена да, после доста оклевања, одобри да се Украјини доставе мобилни артиљеријски ракетни системи, прецизно оружје које може да погоди циљеве удаљене и до 80 километара, отворила је питање да ли такви потези западних савезника могу да преокрену ситуацију на украјинском ратишту и какав би био одговор Москве.
Дипломата Срећко Ђукић оценио је у Магазину на првом Радио Београда да ће наоружавање украјинске војске само распламсати сукобе и изазвати још веће страдање војника на обе стране, али и украјинских цивила.
Објашњава да су ракете чије је слање одобрио Бајден много мањег домета од оних које Украјина тражи и да за сада није извесно да ли ће Вашингтон одобрити њихово слање.
Огромни губици
Додаје да је Зеленски саопштио да дневно гине осамдесет до сто украјинских војника, а рачуна се да на сваког погинулог долази пет рањених војника.
"Дакле губици су огромни. Притом, информација о губицима руских трупа немамо, али се из војних теорија зна да снаге које нападају увек трпе веће губитке. Ја се бојим да ми још нисмо видели максималне размере страдања на ратиштима у Украјини, до којих ће вероватно доћи током лета када обећано наоружање стигне до украјинских трупа", рекао је Ђукић.
Као искусни дипломата пита се, зашто се још није појавила кредибилна мирова иницијатива која би за почетак довела до прекида оружаних сукоба.
"Позиције две стране су тврдо укопане али није ово први такав сукоб, па су се налазиле државе и политичари који су успевали да испреговарају некакав дипломатски излаз. Сада не видим ни државу ни државника који би имао довољан ауторитет да доведе Москву и Кијев до неког споразума", истиче Срећко Ђукић.
Подсетио је на рат у Грузији, где је Русија такође војно интервенисала, где је посредством Француске склопљен мировни споразум и прекинут сукоб.
Актуелни француски председник Емануел Макрон се у почетној фази рата у Украјини доста ангажовао, али резултата нема, примећује саговорник Радио Београда 1.
Санкције не могу зауставити рат
Ђукић сматра да сетови санкција које Европска унија уводи Русији свакако не могу зауставити рат, јер ће њихови ефекти бити постепени али дугорочни, са циљем да се уназади руско друштво.
"Санкције на куповину нафте од Русије почеће да делују тек крајем године. Русија је у Европу извозила око 110 милиона тона нафте годишње. Санкције ће до краја године зауставити око 90 одсто тих количина. Русија ће морати да потражи друга тржишта, а Саудијска Арабија се већ понудила да надомести недостатак нафте", сматра дипломата.
Оцењује и да санкције нису изазвале онолики скок цена нафте на светском тржишту колико се страховало, али да нафта доноси половину девизних прихода Русији.
Друга половина је, наводи, гас и то су за сада једини, мада велики, приходи.
"Санкције неће зауставити рат, али када све до сада уведене санкције почну да делују, њихове последице ће највише осетити Русија. Тамошње становништво, привреда и технологија ће назадовати, условно речено, у камено доба. Последице ових санкција осећаће се у Русији до краја овог века", тврди Ђукић.
Не верује у скори крај рата у Украјини, али је уверен да ћемо по његовом окончању сведочити настајању потпуно другачијег светског поретка.
