Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Сценарији за ескалацију рата између НАТО-a и Русије

Рат у Украјини траје већ дуже од годину и по. Део јавности, нарочито на Западу, говори да Русима уопште не иде добро, да су заузели мали део територије Украјине који им не даје могућност да зауставе рат – јер нису остварили своје циљеве. С друге стране, чак ни најупућенији стратези не могу да предвиде који су циљеви Русије, докле ће ићи и колико ће рат трајати.

Oвим питањима се у континуитету бави и водећа америчка војна истраживачка корпорација РАНД. У својој анализи покушава да одговори зашто Путин још није напао НАТО и када ће ескалирати сукоб у Украјини.

Аутори нерадо признају грешке америчке аналитичке заједнице: досадашња предвиђања о ескалацији сукоба од стране Русије показала су се као нетачна, „јер, прво, нема разумевања како се у Русији доносе стратешке одлуке и, друго, знатно је потцењена руска толеранција на ризике”.

Сада покушавају да одговоре на питања шта би могло да доведе до ескалације рата у Украјини и како амерички и савезнички креатори политике могу да се припреме за овакав сценарио. Узимају у обзир могућност да ескалацију може да изазове и украјинска, а не само руска страна, а ризици ескалације деле се на намерне и ненамерне.

Ова анализа може да се посматра и из обрнуте перспективе – као предложак за неколико сценарија који могу да буду изведени плански, са украјинске и/ли савезничке стране. Тако војни аналитичари наводе пример да под руским ударима на територију Украјине могу да се нађу званични представници неке од држава чланица НАТО-а и њено руководство би у том случају захтевало да се примени члан 5. Русија би у том случају могла да нападне прва како би спречила заједнички напад НАТО-а и тако би они ушли у отворену војну конфронтацију.

Друга могућност је да руске Ваздушно-космичке снаге у „опасном маневрисању” у Црном мору изазову обарање америчког извиђачког авиона и погибију пилота. Америчко руководство би одговорило наређењем да се обори руски авион или изврши удар на руску поморску базу, а Москва би извршила ударе у знак одмазде.

Занимљиво је да су руски извори пре два дана објавили вест да су САД и њихови савезници у Северноатлантској алијанси утростручили број извиђачких летова у региону Крима од почетка 2023. године. Друга опција за ескалацију рата је да Русија „погрешно схвати активности НАТО-а”, сматрајући снабдевање ракетама дугог домета или разговоре о чланству Украјине у НАТО-у као интервенцију алијансе. Тада би Москва могла да предузме удар упозорења на земље НАТО-а, што доводи до раскрснице у могућим потезима: такав ударац може довести до успешног обуздавања алијансе, али може и да је „разљути” и натера да предузме мере за кажњававања Русије.

РАНД оцењује ризик од ненамерне ескалације као средњи, а војни стручњаци вероватнијим сматрају намерну ескалацију. У том контексту се помиње да Украјина, суочена с поразом, може да интензивира своје нападе на руску територију. Русија, према њиховим проценама, у том случају има шири спектар потенцијалних акција: може да појача интензитет гранатирања украјинске територије, да тамо употреби нуклеарно или хемијско оружје.

У оваквом развоју ситуације, узимајући у обзир искуства из других ратова, могућа је примена „лажне заставе” која би била повод за ескалацију сукоба. Међутим, у свему овоме се поставља питање коме је потребна ескалација.

„Контрола Кремља над државом постаје све крхкија, што би могло да натера Путина да тражи могућности за брзо окончање рата”, наводи се у анализи РАНД-а. С друге стране, ова агенција је недавно констатовала ризике продужавања украјинског сукоба и дала савет Вашингтону како да избегне дуг рат. САД се плаше другог Авганистана и што се украјински рат више одуговлачи, то може донети већи пораз САД. Закључује се да би војна конфронтација НАТО-а и Русије уплашила народ Русије и да би то отворило могућности за унутрашње турбуленције и промену власти у Кремљу.

Руски политиколог и почасни председавајући московског труста мозгова Савета за спољну и одбрамбену политику Сергеј Караганов поновио је ових дана своју тезу да је једино што може да заустави даљу ескалацију – претња Русије да ће употребити нуклеарно оружје против западних земаља. Према његовом мишљењу, кроз рат у Украјини, човечанство се сада креће ка трећем светском рату и глобалној катастрофи, пошто Запад води ствари у ескалацију, снабдевајући Украјину новим врстама наоружања. Он не види други начин да се светским елитама на Западу пробуди осећај самоодржања – осим кроз повећање нуклеарне претње, додуше, „без спровођења до краја”. „Али непријатељ мора да зна за безусловну спремност нашег руководства и друштва да предузме овај корак у случају нужде. Морамо да вратимо веру у пакао онима који су га изгубили”, закључује Караганов.

Пољску је погодила украјинска ракета

Пољски експерти потврдили су да је украјински пројектил у новембру убио двоје људи у селу на југу Пољске, наводи дневни лист „Жечпосполита” позивајући се на изворе упознате с истрагом. Експлозија пројектила у Пољској, која је чланица НАТО-а, подстакла је страх да би рат у Украјини могао да прерасте у шири сукоб покретањем уговорне обавезе о међусобној одбрани чланица, јавља Ројтерс. Извори упознати с истрагом рекли су за лист „Жечпосполита” да је Пољска утврдила да је пројектил који је пао у село Пшеводов био ракета типа 5-В-55 система противваздухопловне одбране С-300 испаљена с украјинске територије. Лист додаје да украјинска страна није ставила на располагање никакав доказни материјал пољским истражитељима, преноси Танјуг.