Вечерас у 19.00 сати у београдском простору Галерије Рима биће премијерно представљени интегрални и јединствени циклус цртежа Милана Блануше, настао 1999. године. До 20. јула пред посетицима ће бити једина група радова у Бланушином сликарству, по свом карактеру фигуралном, у којој је текст сасвим заменио фигуру као носилац форме и садржаја дела.
Мотив сваког од цртежа великог формата (200 пута 150 центиметара), јесте по једна реч на немачком или енглеском језику, уједно и наслов рада, иза које стоји значењски слојевит појам, попут речи „traum” (сан) или „nebel” (магла) или израз који је сковао сам уметник у цртежу „Kunst Polizei” (уметничка полиција).
Текст је у Бланушином делу добио значајно место крајем осамедесетих година 20. века, да би кроз време заузимао све запаженије, чак конститутивно место у серијама слика, цртежа и графика, истичу из ове галерије. На развојној линији на којој је текст једно од кључних средстава у Бланушином експериментисању са природом сопственог уметничког дела серија цртежа која ће бити приказана јесте својеврсни врхунац. Представљајући реч у форми монументалне геометризоване композиције која подлеже законитостима слике, радије него језика, сваки од ових радова јединствена је синтеза речи и фигуре – визуелни исказ Бланушиног стваралачког креда по коме је цртеж исто што и мисао.
– Цртежи су настали у животно крајње напетом и неизвесном тренутку, током три месеца НАТО бомбардовања Југославије, у уметниковом београдском атељеу. Отуда је и селекција појмова, међу којима има филозофских и изразито друштвено ангажованих, произишла из концентрације целокупног животног искуства, личних и колективних стремљења и падова, на овим просторима, у тренутку дубоке егзистенцијалне кризе. Употреба страног језика задржала се и у овим радовима са једне стране као средство диверзије и замка која посматрача наводи на трагање за значењем, док немачки језик или пак цртеж „Норвешка” открива Блаушине везе са германском уметношћу (Блануша је мастер студије сликарства и специјалне студије графике завршио у Немачкој), односно скандинавском филозофијом и књижевношћу којој је наклоњен од ране младости – објашњава нам Невена Мартиновић, кустоскиња и историчарка уметности и додаје:
– Шта би се догодило када би уметници добили прилику да спроводе и контролишу ред и поредак у једном друштву? Уметност и контрола, стварање и послушност, слобода и репресија – наизглед немају никаквих додирних тачка. Али да ли је заиста тако? „Шта је уметничка полиција? Уметници као полиција? То је апсурдно!”, наглашава Блануша, па ипак се усуђује да сачини овакав појам и њиме провоцира најразличитије идеје посматрача, од сложених филозофских питања о природи уметности до размишљања о врло конкретним личностима из света уметности и њиховом деловању.
Милан Блануша (Јагодина, 1943) дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1967, на Одсеку за сликарство, у класи професорке Љубице Сокић. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу (1967‒1971). Специјализирао је графику на Државној високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни 1978. Од 1973. године члан је УЛУС-а. Педагошку каријеру започиње 1976. године као асистент за сликање и цртање на Академији ликовних уметности у Новом Саду, а на истој академији стиче звање професора емеритуса 2012. Самостално излаже од 1968, а до данас је приредио више од педесет изложби слика, цртежа, графика и скулптура, у земљи и иностранству.
Добитник је бројних награда из области ликовног стваралаштва, а дела му се налазе у најзначајнијим музејским збиркама у земљи.
