Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Упознајте десет типично турских заната цењених широм света!

Теписи и ћилими: Уметност чворованог и равног ткања тепиха

Већ хиљадама година турски теписи који се ручно израђују од свиле, вуне или мешавине вуне и памука представљају златни стандард прекривања подова од номадских колиба до велелепних палата. Боје су потпуно природне и праве се од свега доступног: корења биљака, преко индига до коре лука, како би се добиле суптилне органске нијансе.

Равно ткан тепих, познатији као ћилим, јединствена је традиција која датира девет хиљада година уназад и коју одржавају жене Анадолије стотинама генерација с колена на колено. Најстарији запис о ћилимима потиче из неолитске грнчарије Чаталхојука 7000. п. н. е., најстаријег насеља које је икада откривено, које се налази  на југоистоку Коније у средишњем делу Анадолијске регије.

Ебру: Уметност осликавања папира

Ебру је уметност креирања разнобојних шара прскањем пигмената по посуди с масном водом, а затим њихово преношење на папир. Дизајни обухватају цвеће, лишће, орнаменте, трансене, џамије и месец, а користе се као декорација традиционалне уметности књиговеза. Алати заната су четке од коњске длаке с дршкама од ружиног дрвета, дубоки послужавник од  боровог дрвета, природни земљани пигменти, говеђа жуч и трагакант. Уметник користи природне методе добијања боја из природних пигмената, које се затим помеша с неколико капи воловске жучи, неке врсте природне киселине, пре него што боју попрска и нанесе на припремљену кондензовану течност, на којој се формирају жељени облици.

Турска керамика: Уметност плочица из Изника

Традиционално занатско умеће израде керамике и плочица налази се на Унесковој листи нематеријалне баштине од 2016. године. Тако се традиционалне, ручно рађене глазиране плочице и керамички предмети, направљени у Турској, са шареним мотивима биљака, животиња и геометријских шара, често могу видети на фасадама зграда и у домовима широм земље. Предмети од керамике (seramik eşya) су у Анадолији достигли највиши ниво естетике и технике током селџучког и османског периода, да би се у 17. веку град Изник позиционирао као важан центар производње плочица у Османском царству.

Калиграфија

Турска калиграфија (hattatlık) јединствено је уметничко стваралаштво, које су Османлије усвојиле с великим жаром и надахнућем и довеле до свог врхунца током периода од 500 година. Најистакнутији пример могао је бити видљив у султановом потпису или тугри (tuğra), која је калиграфски монограм, печат или потпис султана, који је стављан на све службене документе и преписку. Такође је била урезана на његовом печату и утиснута на новчиће исковане током његове владавине. Турска калиграфија такође је повезана с апстрактним арабескним мотивима на зидовима и плафонима џамија, а савремени уметници у исламском свету данас се у свом раду ослањају на наслеђе калиграфије.

Грнчарија

Кападокија је позната по својој грнчарији (čanak čomlek), па постоји чак и локално јело које се кува у затвореном суду који се разбија приликом сервирања (testi kebabı). Производња грнчарије дубоко је уграђена у локалну културу, а методе производње остају блиске њиховим древним хетитским коренима. Однос локалног становништва с реком Кизилирмак датира још из бронзаног доба, глина која се користи за прављење грнчарије је мешавина тврде глине која се налази у планинама око Аваноса, а оне мекше узете директно из корита реке Кизилирмак.

Вез

Уметност турског веза (oja ili nakiš) има дугу историју и највероватније је путовала на запад с турским номадима из њихових централноазијских домовина. Војна опрема селџучких и османских војника укључивала је шаторе, павиљоне, транспаренте, седла и футроле богато извезене мотивима и сценама битака, од којих се многе чувају у Војном музеју у Харбију у Истанбулу. Верске завесе за џамије, молитвени ћилими и ковчези за Куран били су прекривени грациозним цветним шарама у деликатним бојама оивиченим сребром и златом, а и многи предмети свакодневног живота, као што су пешкири, покривачи за кревет и велови, били су на сличан начин украшени. Иако је вез почео у палати, касније је постао декоративна народна уметност.

Предмети од метала

Колико израда предмета од метала заузима важно место у традиционалним рукотворинама Турске најпре показују украшене џезве за кафу и млинове за млевење бибера на локалним базарима. Из централне Азије у Анадолију су ове технике донели Селџуци, а на значају добијају током Османског царства. Један од најчешће коришћених метала је бакар, који као метал погодан за украшавање заузима веома важно место у анатолској уметности. Постоје четири технике које се користе у изради бакарног посуђа: ковање, ливење, на стругу и глодалицом.

Илуминација и позлата

Познато је да је тезхип стара декоративна уметност. Иако реч тезхип на арапском значи претварање злата или покривање златним листићима, ипак се тезхип може урадити и са златном бојом. Техника се углавном користила у руком писаним књигама и на ивицама калиграфских текстова, а била је посебно важна током османског периода када је коришћена за украшавање рукописних књига и страница Курана. Декорација султановог потписа, позната као тугра (види запис о калиграфији), била је међу дужностима ових специјалних уметника илуминатора.

Минијатура

Ово је име дато уметности израде малих слика с веома изузетним детаљима, у чију сврху је коришћен оловни оксид, на латинском познат као минијум, којим се постизала специфична боја. Одатле потиче реч минијатура. У Турској се уметност минијатурног сликарства некада звала накис или тасвир, при чему се први назив чешће користио. Уметник је био познат као nakkas или musavvir, а минијатурни рад се углавном примењивао на папиру, слоновачи и сличним материјалима.

Јорган: Уметност израде прекривача

У турској изради јоргана (yorgan), облога и постава су од небељеног муслина, који се затим прекривају сатеном или памуком ако је јорган за свакодневну употребу, на који се затим шије шара. Док се јорган једноставног дизајна може направити за један и по дан, за израду сложеног узорка може бити потребно недељу или чак месец дана.

Како се укључити у ове активности?

Изван Турске

Најбоље место за учење турских заната је у самој земљи, али ако нисте у могућности да посетите или желите да се бавите њима након вашег путовања, још увек постоје неке могућности.

Институт Јунус Емре (Yunus Emre Enstitüsü) је светска непрофитна организација коју је 2007. основала турска влада. Названа по чувеном песнику из 14. века Јунусу Емреу, има за циљ да промовише турски језик и културу широм света. Постоје центри широм света, а неки нуде курсеве традиционалних турских рукотворина, као и курсеве турског језика, како лично, тако и путем онлајн курсева. За више информација посетите https://belgrad.yee.org.tr/.

У Турској

Истанбул има за свакога понешто. Научите нову вештину и упустите се у уметничку авантуру у Истанбулу, где се широм града нуде бројне радионице и курсеви о османској уметности, турским музичким инструментима и декоративној уметности. Зашто се не бисте опробали у једној од ових уметничких форми? Многи курсеви су отворени за почетнике, а можете чак и да одете с ремек-делом које сте сами направили!

У другим деловима земље се такође нуде различити курсеви и активности које можете да испробате. На пример, у Кападокији неки смештаји нуде курсеве керамике и ткања тепиха као део креативног одмора, уз пешачке излете.

За више информација посетите Go Türkiye.

Промотивни текст