Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Upozorenje šefa Džej-Pi Morgana: "Malo nevreme ili superoluja - ne znamo, ali pripremite se..."

Među velikim igračima globalnog biznisa težište rasprave sve se više prebacuje sa inflacije na recesiju.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Potpuno je očigledno da je inflacija tu, da se dobro usidrila, te se sada otvara pitanje stiže li nam uz nju zbog različitih faktora i ekonomska kriza, piše Jutarnji list.

Kod novog prognoziranja recesije ne radi se o analizama ili izjavama uvek skeptičnih ekonomista ili komentatora koji kao da prizivaju ekonomske nevolje, nego o stavovima ljudi kojima zbog poslova puno više odgovaraju optimistični scenariji, ali moraju biti realisti.

Samo tpkom srede dva krupna imena u korporativnom svetu su najavila moguću recesiju. Prvi je velika zvezda planetarnih finansija, glavni izvršni direktor Džej-Pi Morgan Čejsa, Džejmi Dajmon, a druga je Don Ficpatrik, superuspešna fond-menadžerka koja sada upravlja bogatstvom Džordža Sorosa.

Treba obratiti pažnju da osobe koje upravo najavljuju recesiju nisu ekonomisti institucija i kompanija, kojima je posao da neprekidno prognoziraju različite ishode, nego ljudi koji na temelju procena donose investicione odluke za svoje kompanije i klijente teške stotine milijardi dolara te se stoga, kad oni najavljuju krizu, nipošto ne radi o zanimljivom spekulisanju uz kafu, nego o informacijama koje vredi prihvatiti za bolje orijentisanje, piše Jutarnji list.

"Uragan je tu dole usput i stiže u našem smeru", poručio je Dajmon, te pojasnio kako se ne zna da li se radi o malom nevremenu ili superoluji. "Ali je bolje da se pripremite."

Dajmon je prvenstveno govorio o stanju američke ekonomije, nad kojoj su se nadvili oblaci, te je u "meteorološkom" žargonu i nastavio.

"Trenutno je kao sunčano, stvari se odvijaju dobro, svi misle da Fed može srediti (inflaciju)", upozorio je Dajmon, nakon čega su deonice Džej-Pi Morgana izgubile na vrednosti 1,8 odsto (ukupno u ovoj godini 18 odsto). Intrigantno je da čak niti ekonomisti Džej-Pi Morgana u svojim zvaničnim projekcijama još nisu najavili recesiju, nego su samo smanjili procene rasta u 2022. sa tri na 2,4 odsto, a u 2023. sa 1,4 na jedan odsto. Pa ipak, Dajmon je rekao da se pripremaju za turbulencije s konzervativnom strukturom bilansa jer moraju "zaštiti sami sebe od rizika kako bi mogli da služe klijentima u teškim vremenima".

Ficpatrik je pak upozorila na niz faktora koji bi mogli da vode prema recesiji takođe u Sjedinjenim Državama, ali nije željela da se izjasni o vremenskom horizontu kada će se tačno recesija dogoditi. Tvrdi da je to teško, ako ne i nemoguće predvideti.

"Ako gledate cene na tržištima, tržišta prema tim cenama (recesiju) očekuju ubrzo, u kontekstu 2023, zavisno od vrste imovine koju gledate."

I Dajmon i Ficpatrik smatraju da američka potrošnja i nagomilane ušteđevine tokom pandemije mogu amortizovati recesijski udar.

S takvom procenom saglasno je više uglednih ekonomista, poput Džejsona Furmana sa Harvarda, koji govori kako će snaga američkih potrošača činiti razliku između umerene i teške recesije. Analitičari Goldman Saksa pak ocenjuju kako bi u Sjedinjenim Državama i zbog gomilanja ušteđevina tokom pandemije i snažnog privatnog sektora mogli izbeći ozbiljnu recesiju.

Nažalost, ovi optimistični pogledi na moguću krizu u Sjedinjenim Državama teško mogu važiti za stari kontinent. Iako Sjedinjene Države i EU dele slične probleme s robusnom inflacijom, ekonomske perspektive vrlo su različite, kao i uzroci inflatornog trenda. Razliku u problemima Sjedinjenih Država i EU u jučerašnjoj je analizi opisao analitičar finansijskih tržišta Robert Armstrong. Razložio je zbog čega EU trpi sličnu inflaciju kao SAD, iako nije imala tako izdašne stimulanse kao Amerika:

"Najveća razlike su u zaposlenosti i nadnicama. Napeto američko tržište rada (uz višak ušteđevina) podržava visoku potražnju. U Evropi nije tako; tamo se potrošnja domaćinstava u ključnim ekonomijama evrozone nije oporavila od pandemije… Ukupni odrađeni radni sati ispod su pretpandemijskog nivoa, što ukazuje na slabo tržište rada. A nadnice još nisu veliki deo evropske inflacijske priče. Sumirano, šira slika ukazuje na inflaciju izazvanu potražnjom u Sjedinjenim Državama, a troškovima u Europi".

Pri tome je ključni zaključak Armstronga kako ECB mora nešto da učini u zaustavljanju rasta cena, koje prvenstveno generiše rast cene energije, jer do sada nije učinila ništa, ali to ne znači značajnu promenu evropskih perspektiva.

"Rastući troškovi energije i hrane znače da Evropa ide prema ozbiljnom usporavanju, ako ne recesiji. Koliko će biti duboka i dugačka je nepoznato. Ali ulazak centralne banke u to usporavanje može biti dobra vest za evropsku rizičnu imovinu", poručio je Armstrong.

Ukratko: Inflacija već postoji u EU, sada bi uz nju mogla da se pojavi i recesija. EU trpi puno snažnije ekonomske udarce nego SAD zbog sukoba u Ukrajini i geopolitičke krize, a nema tako snažne potrošače, piše Jutarnji list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.