Serbia

Утицај жена у Србији – квоте кажу једно, а реалност друго

Колико жене заиста одлучују у Србији? Новим законом прописано је да их мора бити бар 40 одсто на изборним листама, али од квота је, кажу стручњаци, много важнија реална ситуација. Иако се Србија након избора 2016, од 190 рангираних земаља по броју посланица у парламенту налази на високом 27. месту, утицај жена је и даље упитан, посебно на локалу.

На челу Градске куће у Вршцу је већ четири године жена. Она је тек једна од 12 које воде неку општину или град. Мушке колеге заузимају осталих 138 места.

И на осталим позицијама неславна статистика, у општинским већима мање од петине су жене, свега седам одсто је председница месних заједница.

"Један од најважнијих сегмената мог посла свакако је комуникација са грађанима, уколико је она добра, уколико сте кадри да спознате њихове потребе, да решавате њихове проблеме, мислим да онда ваша идеја не може наићи код њих на отпор, без обзира да ли сте мушкарац или жена", истиче градоначелница Вршца Драгана Митровић.

И док чекамо идеалну слику, од 160.000 неписмених у Србији 80 процената су жене, са недовољном стручном спремом чак 70 одсто.

"Свуда нам је та статистика која говори да немамо једнаке услове, немамо једнаке могућности. Укључивање жена у политички живот значи управо то", каже Зорана Михајловић, председница Кординационог тела за родну равноправност.

Нешто је боља на републичком нивоу. Србија је 2012. добила гувернерку, а и Парламенту председава жена. Али у влади од 17 ресора – само четири министарке.

"Дубоко уврежени патријархални обрасци, који су често потврђени овим драматичним случајевима насиља, па и убистава жена, потврђују колико је и даље присутан тај културан образац подређености жене који јесте недопустив у 21. веку", напомиње повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

"Бојим се да није постало само видљивије него израженије због те инхибиције која постоји у људима и преноси се у домаћинства зато што друштво није довољно кохезивно", сматра социолог Слободан Цвејић.

Више жена – више рационалности 

Новоусвојена решења кажу – на изборној листи на сваких десет кандидата четири морају да буду жене.

"Зашто су квоте важне - да ми, имамо ситуацију потпуне равноправности, квоте нам не би биле потребне, али је чињеница да је немамо, чињеница је да су нам квоте неопходне, да бисмо имали довољан број жена у локалном парламенту. Из тих квота временом или већ у истом тренутку биће различитих нивоа квалитета, али свеједно имаћемо жене", додаје Михајловићева.

Цвејић сматра да је јако важно да жене буду афирмисане у тој мери не само због положаја жена већ и због тога да би то, каже, донело много више рационалности у политици, одлучивању, много мање агресивности и страсти.

Социологе мања заступљеност на локалу не изненађује. Једна је у низу потврда да се патријархални културни образац тамо најтеже разбија.

"Да ли ми можемо преко ноћи да променимо културни образац у коме имате једно равноправно учешће жена у свим областима. То није могуће и није реално очекивати јер је за неке ствари потребно време али када имате више жена које учествују у јавном и приватном животу ту се већ та слика мења", истиче Јанковићева.

Нема рецепта за брзо решење, али охрабрују најаве. После избора на пролеће, нови сазив чека и Закон о родној равноправности. Он треба да донесе и одговорност и санкције – 40 процената жена у Управним, надзорним одборима.