Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Утопија о земљи у којој владају жене

Сан Себастијан ‒ Сестре моје, видите и саме да ове верске књиге нису ништа друго него правила која су измислили мушкарци. Такође, можете видети да што су правила јача, то је тиранија над женама гора – изговара једна од јунакиња филма „Султанин сан” шпанске ауторке Исабел Ергера, који се такмичи за „Златну шкољку” 71. Сан Себастијан фестивала.

 На основу овог, али и многих других могућих цитата из овог дугометражног филма, могло би се помислити да је реч о каквом савременом феминистичком активизму. Али не, реч је о цитату из истоимене књиге коју је у самом зачетку 20. века, још 1905. године у Бенгалу, написала самоука индијска списатељица Рокеја Хосеин најављујући нешто што ће се као борба за женска права и равноправност догађати много, много касније. Ова књига, као и сама Рокеја постали су и тема и актери дугометражног анимираног филма познате шпанске професорке, ликовне и визуелне уметнице и филмске ауторке Исабел Ергера, којем је припала част да се равноправно такмичи за фестивалске награде.

 Можда у томе има и мало „протекције”, јер је Ергера рођена у Сан Себастијану, овде се и школовала на Универзитету за ликовну уметност пре одласка у Мадрид, а потом и у Диселдорф и у Калифорнију где је и магистрирала, да би у Лос Анђелесу дуго после радила као аниматор за велике филмске студије, основавши и сопствену продукцијску кућу „Локо пикчерс”. По повратку у Европу ова несвакидашња уметница је постала директор Међународног фестивала анимираног филма „Анимака” и наставила да ради на серијалу веома успешних кратких анимираних филмова од којих су неки добро познати и српској публици. Наиме, Исабел Ергера која је данас и професор за експерименталну анимацију на Академији уметности у Келну, као и гостујући професор на Кинеској централној академији лепих уметности у Пекингу, са својим филмовима је била и гост Београда (2012), што веома добро памти и радо помиње у овом специјалном сусрету за „Политику”.

– У Београду сам стекла многе пријатеље, а и ви тамо имате изузетно јаку школу анимације која је за велико поштовање – каже Исабел откривајући за „Политику” и како је дошло до тога да једну стару снолику индијску књигу „претвори” у свој први дугометражни анимирани филм.

– Књига „Султанин сан” Рокеје Хосеин случајно ми је пала у руке док сам се скривајући се од јаке кише обрела у једној омањој књижари у Индији. Одмах сам знала да је ово следећи филм који желим да снимим, а било је то још пре 10 година, јер је толико трајало развијање, осликавање и снимање сложеног анимираног филма, али сам на крају у својој намери успела. Главно питање је било како да задржим оригинални карактер приче, пун нијанси и референци на стварност Бенгала с почетка двадесетог века, а да је не оскрнавим својим западњачким погледом. Дошла сам на идеју да имагинацијом створим лик Инес – младе шпанске савремене уметнице, помало изгубљене у свету и без велике страсти или дугорочних циљева, која фасцинирана Рокејином књигом одлучује да отпутује у Индију и крене траговима ауторке и самог „Ледиленда” (земље жена) о којем Хосеинијева и пише – каже Исабел Ергера.

 За овакву идеју била јој је потребна и стрпљива разрада детаља, превод есеја Хосеинијеве, посета њеном гробу у Содепуру и школе коју је ова необична индијска списатељица основала у Калкути. Ергера каже да је „шетала стазама и пејзажима руралног Бенгала покушавајући да запамтим боје, мирисе и звуке Рокејиног дома”.

– То ми је помогло да разумем њен карактер и храброст која јој је била потребна да се суочи са патријархалним друштвом свог времена и у стварању утопије о постојању земље у којој би владале само жене, а мушкарци били у споредној улози – додаје.

Уметница говори и о томе да је њен анимирани филм „Султатнин сан” дошао директно из срца, инспирисан жељом да се ода почаст поклоницима ове врсте филмова у биоскопима, али и да се понуди и нека врста личне и алтернативне визије света као бољем и праведнијем за жене.

– Рокејина књига се данас сматра важним раним делом феминистичке научнофантастичне литературе. Она је још почетком прошлог века сматрала да жене могу да доносе одлуке само ако имају приступ формалном образовању, а знамо сви да га ни данас немају у свим деловима ове наше заједничке планете – каже Ергера откривајући још детаља из живота жене која је у својој есејистичкој књизи тако сликовито „одсањала сан” о свету у коме жене имају знање и моћ и над мушкарцима.

 На коментар да се у њеном анимираном филму може толико тога приписати и филозофији и да он, осим студентима уметности, може бити користан и студентима филозофије, Ергера каже:

– Када сам 2015. године још увек писала сценарио са својим супругом Маркосом, у Сан Себастијану се одржавала конференција о утопијама и тада сам с пажњом слушала предавање филозофа Паула Б. Пресијада, иконичне фигуре постпорно, постфеминистичке и родне филозофије, једног од водећих мислилаца у проучавању родне и сексуалне политике и великог активисте. Тако сам дошла на идеју да он буде лични пријатељ моје јунакиње Инес и да са њом разговара о политичкој валидности снова и друштвеном значају неговања фантазије. Пресијадо је на то пристао и глас који чујете у филму је његов стварни глас који је дао анимираном лику.

 Утопија и хитност сањања у Ергерином филму постаје нешто што је опипљиво, чак и радосно могуће уколико је гледалац отворен за снове о нечему бољем и праведнијем и уколико се сањарење не сведе на данашњу енормну потребу за бројем „лајкова” на друштвеним мрежама. Оно што још фасцинира, јесу филигрански цртежи и акварелне слике које оживљавају у „Султанином сну” захваљујући различитим техникама анимације. Ергера за „Политику” објашњава да је све цртано ручно, природним бојама на марамицама и на папиру, да је њен сниматељ директно радио са сликарима и да је отуд оправдан мој утисак као гледаоца да је сваки кадар слика за себе. Слика која се може окачити и на зид собе. Или, што је и случај овде у Сан Себастијану – на зидове галерије на којима су, као пратећи садржај фестивала, освануле све оригиналне слике из Ергериног филма...