Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Због срчаних болести Србија сваке године изгуби 50.000 људи

Кардиоваскуларне болести, укључујући срчана обољења и мождани удар, водећи су узрок смрти који одузима више од 20 милиона живота сваке године широм света. Србија спада у земље са веома високим ризиком за оболевање од кардиоваскуларних болести, од којих годишње у нашој земљи умре око 50.000 људи.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, болести срца и крвних судова су 2022. биле водећи узрок смрти у Србији са учешћем од 47,3 одсто у свим узроцима смрти и у просеку је 141 особа дневно умирала од тих проблема. Жене су чешће (54,1 одсто) у односу на мушкарце (45,9 одсто) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5 одсто водећи су узроци смртности у овој групи обољења. Фактори ризика за појаву болести су пушење, дијабетес, холестерол, неправилна исхрана или живот са високим крвним притиском

Професор др Арсен Ристић, начелник одељења за срчану исуфицијенцију и помоћник руководиоца Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије, наглашава да је важно радити на превентивним програмима којима би се систематски радило на спречавању настанка и раном препознавању ових болести.

‒ Важно је да пацијентима у Србији буду достунпе терапијске опције за које је недвосмислено доказано да продужавају живот и побољшавају исходе лечења. Уколико би кориговали све најважније факторе ризика за кардиоваскуларне болести, могли би да за око 30 одсто смањимо смртност од ових обољења ‒ објаснио др Ристић на скупу посвећеном овој теми у Београду.

Данас у свету живи 520 милиона људи са кардиоваскуларним болестима. Последња истраживања показују да свака трећа одрасла особа има повишен крвни притисак, а свака једанаеста коронарну болест срца или ангину пекторис. Здравствени стручњаци широм света апелују да се у највећој могућој мери повећа удео пацијената који су под терапијом којом је могуће смањити нежељени догађај или избећи компликације. Кардиоваскуларне болести су често хронична стања, које је потребно лечити доживотно. Савремена терапија за лечење кардиоваскуларних болести, осим што лечи, смањује и број инвалидности и боловања. На тај се начин растерећује капацитет здравственог и социјалног система.

‒ Битно је да што већи број пацијената буде правовремено укључен у лечење кардиоваскуларних болести како би се на време спречиле компликације које су вероватно могле да буду избегнуте. Зато је важно да са једне стране грађани што чешће проверавају своје здравтствено стање, не игноришу упозорења које им шаље организам и поштују у потпуности савете лекара ‒ сматра проф. др Драган Симић, начелник Одељења за аритмологију и кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Са циљем да грађани буду што боље упознати са овом проблематиком, сваке године се 29. септембра обележава Светски дан срца, установљен од стране Светске федерације за срце, овога пута под слоганом „Користите срце, познајте срце”.

Др Мајанка Кисић, менаџер за кардиоваскуларне болести, поводом обележавања Светског дана срца, истакла је значај бриге о сопственом здрављу, усвајању здравих животних навика, раног откривања и правовременог лечења кардиоваскуларних болести. Она је истакла да ће компанија „Актавис” подржати активности усмерене ка информисању широке јавности како би се смањио негативан учинак кардиоваскуларних болести, али и обезбедити кључне терапије за све пацијенте којима су оне потребне.

Како препознати срчани и мождани удар

Више од 70 одсто свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне, наглашавају у Институту „Батут”. Зато је потребно препознати срчани и мождани удар.

Знаци и симптоми срчаног удара:

* Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)

* Отежано дисање праћено кратким дахом

* Малаксалост, мука, повраћање

*  Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

* Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела

* Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор

* Тешкоће са видом (једнострано или обострано)

* Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације

* Јака главобоља, без претходног узрока

* Несвестица или потпуни губитак свести.