logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo
star Bookmark: Tag Tag Tag Tag Tag
Serbia

Жеља за потомством јача од прописа

Ако бисте у Србији платили сурогат-мајци да донесе ваше дете на свет, ризиковали бисте одлазак у затвор, а санкције би трпела и медицинска установа у којој би се спровела ова процедура. Уколико то урадите у земљи чији закони дозвољавају сурогат-родитељство и вратите се с бебом у Србију, матичари ће само „преписати” бебину крштеницу у матичне књиге рођених.

Донедавно, куповина репродуктивних ћелија била је могућа само у иностранству и доступна особама с дубоким џепом. Захваљујући новим правилницима Закона о лечењу неплодности, паровима из наше земље омогућена је донација полних ћелија и ембриона и пружена могућност женама без партнера да постану мајке. Биће дозвољен и увоз, односно извоз репродуктивних ћелија из банака у иностранству које испуњавају међународне критеријуме и услове, за оне парове који не могу да добију одговарајућу ћелију из домаће банке.

Међутим, ембриони се неће моћи увозити, нити извозити. Осим тога, Закон о лечењу неплодности још увек не препознаје сурогат-материнство као поступак потпомогнуте оплодње, док је креирање ембриона од обостраног донираног материјала такође забрањено.

„Суштина нових правилника, који практично омогућавају примену Закона о лечењу неплодности, који је донесен 2017. године, јесте у томе да особе у нашој земљи могу да донирају јајне ћелије или сперматозоиде банци репродуктивних ћелија, али искључиво бесплатно. Другим речима, за ову донацију неће добити никакав новац”, каже Сандра Јовановић, председница удружења „Шанса за родитељство”.

Осим тога, онемогућено је донирање репродуктивних ћелија за браћу, сестре и рођаке.

„Дакле, донирање је омогућено искључиво за анонимне особе. Уколико је пару или жени без партнера неопходна донација репродуктивних ћелија или ембриона – ову процедуру ће моћи да изведу у једној од установа које испуњавају одређене услове прописане законом и правилницима. Важно је нагласити да се ови правилници не односе на финансирање поступака биомедицински потпомогнуте оплодње од стране РФЗО-а. Они дефинишу начин спровођења поступка донације репродуктивног материјала у Србији”, истиче Јовановићева.

У Србији живи неколико стотина деце коју су родиле сурогат-мајке у Чешкој, Украјини, Америци и Индији,
као и малишана који су рођени уз помоћ „банке репродуктивних ћелија” из Данске (Фото EPA-EFE/Filip Singer)

Иако је у нашој земљи сурогат-материнство забрањено, у Србији живи неколико стотина деце коју су родиле сурогат-мајке у Чешкој, Украјини, Америци и Индији, као и малишана који су рођени уз помоћ „банке репродуктивних ћелија” из Данске, која је највећи извозник репродуктивног материјала и које се из милоште називају „викинг бебама”. Највећа „банка беба” налази се у универзитетском граду Архусу, а из ње свакодневно одлазе десетине кутија с репродуктивним материјалом у земље широм Европе. Оне углавном стижу на адресе клиника које их наручују, у земљама у којима је то дозвољено, а највећи број жена из наше земље одлазио је у болнице у Северној Македонији. Од 20. априла пружена је законска могућност за отварање „банке репродуктивног материјала” и у нашој земљи, а како објашњава председница удружења „Шанса за родитељство”, донација подразумева примање донираног репродуктивног материјала који се користи у процесу вантелесне оплодње, што значи да једном пару може бити донирана јајна ћелија, сперматозоид или ембрион. Уколико жена нема својих репродуктивних ћелија, за оплодњу се користе јајне ћелије донаторке, а уколико мушкарац нема својих сперматозоида, за оплодњу се користе донирани сперматозоиди. Уколико пар нема ни јајних ћелија ни сперматозоида – користе се донирани ембриони. Креирање ембриона је забрањена процедура, што значи да се могу донирати само ембриони који су преостали пару који је пролазио кроз поступак вештачке оплодње. Они те ембрионе могу да донирају без надокнаде другом пару уз писани пристанак.

„И за даваоце репродуктивних ћелија и за даваоце ембриона важе исти услови – репродуктивни материјал може да донира мушкарац до 40. године и жена од 21. до 34. године. Предуслов је да је особа физички и психички здрава, да није наркоман, да се није подвргла тетоважи у последњих 12 месеци, да нема жутицу, да не конзумира алкохол и не пуши, да има нормалан налаз спермограма, односно да је очувана оваријална резерва, да није прималац матичних ћелија, ткива, органа и крви, да не болује од хроничних болести, да нема дијагнозу деменције, да нема анамнезу хомосексуалних односа у последњих пет година и да је оптималне телесне тежине. Осим тога, даваоци морају да се тестирају како би тиме биле искључене вирусне и бактеријске инфекције и болести, хемофилије и други поремећаји коагулације, цистична фиброза, а у неким случајевима и тропске болести”, наводи Сандра Јовановић.

Наша саговорница додаје да пар који уз помоћ дониране ћелије добије дете може поново користити репродуктивни материјал исте донорке или донора за поновни поступак. Те исте ћелије не може користити више парова, дакле, искључена је могућност рађања браће и сестара, осим у оквиру исте породице. И још нешто – правилници не предвиђају старосне границе за парове или особе који улазе у поступак с донираним материјалом.

All rights and copyright belongs to author:
Themes
ICO