Serbia

Жестока „сагановска” дрскост

Задовољство је поново уронити у књижевни стил Франсоаз Саган (1935 – 2004) који је тако непоколебљиво утиснула већ својим првим романом „Добар дан, туго”. Њена отменост у изражавању, суптилност, сарказам, страст и изнад свега слобода, надиру и из њеног последњег, досад необјављеног, романа „Четири стране срца” упркос томе што је незавршен и упркос томе што је Денис Вестхоф, њен син, пронашавши га у заоставштини, и сам морао да понегде интервенише. Роман се појавио у Француској у септембру 2019, дакле 15 година после њене смрти, а код нас је објављен почетком овог месеца у издању „Лагуне” у преводу Наде Бојић.

Денис Вестхоф написао је у предговору да има само нејасно сећање о начину на који је овај рукопис дошао до њега и да се то вероватно догодило две или три године након што је прихватио мајчино наследство 2007. године. Текст је био откуцан на писаћој машини и толико пута фотокопиран да слова нису била потпуно читљива, а било је и доста прецртавања и исправки чије порекло није знао. Текст се састојао од два дела ‒ првог под називом „Четири стране срца“ и другог „Сломљено срце“, па му је требало времена да схвати да је реч о једом истом роману. У први мах није ни помислио да је реч о необјављеном делу.

„Данас, кад поново мислим о томе, схватам да сам ипак показао потпуну несмотреност према рукопису који ме је, мада незавршен, својим жестоко сагановским стилом – својим карактером, често дрским, тоналитетом тако барокним и невероватношћу појединих обрта – потпуно збунио”, пише Вестхоф, кога је књижевница добила у другом браку са младим америчким плејбојем Бобом Вестхофом, за кога се удала 1962. и од кога се развела већ 1963. године када се њен син и родио.

Рукопис је тако стајао на дну фиоке дуго времена све док Вестхоф није срео Жан-Марка Робера, који је касније постао његов саветник за издавачка питања у вези са заоставштином, а који је тада водио издавачку кућу „Сток” и прихватио да поново објави укупно петнаест дела Франсоаз Саган. Тако је дошло и до реализације овог незавршеног романа чије дорађивање су у почетку мислили да препусте једном од савремнеих писаца, али су убрзо одустали од тога јер је рукопис био лишен појединих речи, каткад и читавих одломака и патио од толико неповезаности. Тако је рукопис поново враћен у фиоку све док сам Вестхоф није схватио да је управо он једини који би могао да допише ову књигу и да она неизоставно мора да се објави. Урадио је исправке које су му се учиниле неопходним и притом пазио да не дира у стил писања романа у коме је поново нашао, при крају страница „потпуну слободу, ослобођен дух, шкакљив хумор и смелост која је дотицала дрскост, дрскост која је тако карактесристична за Франсоаз Саган”.

Тако се 65 година после појављивања њеног првог романа „Добар дан туго” појавио и овај незавршени у коме налазимо сличну чаролију. Велика Франсоаз Саган, књижевни земљотрес, дивно, неочекивано благо – само су неке од похвала које су се појавиле у Француској после изласка ове књиге. Чак и незавршен роман плени суптилношћу и слободом, али и страшћу и осећањима.

„Стварно, ако постоје људи који имају разуман поглед на друге људе, који осећају потребу за нежношћу, право на заблуду, бар су показивали ‒ магловито – душу у свом животу”, каже списатељица у овом роману док описује замршене односе у животу буржоаске породице у француској провинцији, после саобраћајне несреће у којој умало није погинуо Лудовик Кресон, син имућног Анрија Кресона. Али млади Кресон се опоравио, што није баш обрадовало његову супругу, па озлојеђени отац покушава да помогне свом сину да врати самопоуздање. Све се мења кад у госте стигне Фани, мајка Лудовикове супруге, у коју се заљубљују и отац и син... Шта се десило на крају сазнали нисмо, јер Саган роман није завршила, али и оно што је написала довољно је за радост читања и подсећања на књижевницу која је водила буран живот и гајила страст према брзим аутомобилима (и сама је после једне тешке саобраћајне несреће била у коми), луксузном животу, па и алкохолу, коцки, наркотицима... На путовањима по Америци дружила се са Труманом Капотеом и Авом Гарднер, а у Француској је била пријатељ са Сартром и Митераном. Потписала је Манифест 121 против политике француске владе у Алжиру, подржала легализацију абортуса и јурила у свом јагуару у Монако да се коцка!

Савршено свесна својих граница, жалила је што нема ту литерарну снагу да напише дела каква су оставили Пруст или Достојевски, али су дрскост, слобода и пре свега жестока осећајност који су надирали из њеног једноставног стила учинили да постане „еминентна литерарна фигура”, чије дело се данас друкчије вреднује.

Football news:

Milan leases Tomori from Chelsea with the right to buy for 28 million euros. Medical check-up-today
Borussia Gladbach signed Kone for 9 million euros. The prop will finish the season in Toulouse
We want Messi to stay until the end of his career, but first we will think about the club. Even the best player in history is no more important than Barca. Freisha about Leo
Wijnaldum on Liverpool: We have implementation issues and it's hard to explain
Real Madrid will play Getafe in La Liga on February 9. The match of the 1st round was postponed due to Madrid's relegation from the Spanish Cup
Monaco bought top scorer Brugge Diatt for 16 million euros
Crystal Palace have loaned Mainz top scorer Mateta for 1.5 years with the right to buy out for 15 million euros