У деветој деценији живота могу с великом сигурношћу да уочавам и процењујем промене које се дешавају у мојој околини, али и шире. Није тешко приметити да су светом завладали хаос и хистерија. Хаос због потпуног уништења правде и права људи и народа, због завођења права јачег, као у џунгли, а хистерија због прославе Дана победе у Русији. Није тајна да Запад жели да уништи Русију; то и врапци знају. Али, није реч о томе. Реч је о настојању Запада да рехабилитује фашизам.
Да би прошлог месеца умањили и помутили обележавање Дана победе у Русији, Западњаци су, између осталог, урадили следеће: Европска унија чинила је све да 9. маја уведе шести пакет санкција Русији, који би подразумевао и забрану увоза њене нафте. Председник САД са својим колегама и истомишљеницима из Г-7 организовао је путем видео-везе састанак с украјинским председником уочи Дана победе, како би овом датуму дао сасвим друго обележје. Председник Украјине позвао је немачког канцелара да дође у Кијев тачно 9. маја. Зашто баш представника Немачке и зашто баш 9. маја?
Да су све ове акције Запада потпуно у складу с његовом вишедеценијском политиком указују и следеће чињенице: Прво, од оснивања Европске уније њене чланице не обележавају Дан победе, већ Дан Европе. Да ли су случајно ту заједницу основали 9. маја? Друго, ни у једној земљи Запада у уџбеницима историје нећете прочитати ни реч о судбоносној улози и немерљивом доприносу руског народа слому фашизма. Кажем „слому”, а вероватно грешим. Сметнуо сам с ума чињеницу да су десетине хиљада фашиста од 1945. године наставиле безбрижно да живе под окриљем и заштитом Запада у својим новим домовинама.
Нажалост, ни у нашој земљи нема сагласја о овом злу, као ни о многим другим питањима. Какав апсурд: нису рехабилитовани злочини, а рехабилитовани су они који су те злочине починили. Наводно, нису имали правично суђење. Реч је о злочинцима из народноослободилачке борбе, који су у име окупатора убијали свој народ. Иако су то чинили, њихова права су изједначена с правима оних који су ослободили ову земљу и избегли њихове каме. А држава и шаком и капом финансијски помаже оне „уметнике” који у својим делима величају ове фашисте и њихова злодела, све у жељи да промене, односно фалсификују историју и успоставе нову истину. Зато и не чуди оснивање „министарства истине” у америчкој администрацији, које ће имати циљ да ућутка све који мисле другачије од њих. Збиља, ко је то победио у Другом светском рату?
Радомир Јовановић
професор у пензији, Жича
