Спремни смо да разговарамо о будућој парламентарној већини, односно новој Влади Србије, каже председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) Томислав Жигманов у интервјуу за „Политику”. Он истиче да то да ли ће бити у извршној власти зависи од програмске профилације нове владе, али и да је њихова платформа таква да хоће да буду актери у политикама које ће водити Србију у европске интеграције, оснаживати владавину права, доприносити раду независних институција. Такође, ту убрајају и изградњу интегришуће политике према националним мањинама, омогућавање припадницима хрватске заједнице да се интегришу у српско друштво на равноправан начин, као и позитиван приступ нормализовању и развоју хрватско-српских односа.
„ДСХВ је легалистичка странка, која држи до института дијалога с институцијама политичког система, а једна од кључних је и председник републике. И у протеклих пет година имали смо, истина не редовну, али поприлично добру сарадњу с председником Александром Вучићем и захваљујући њему почели смо да решавамо велике изазове с којима се Хрвати у Републици Србији суочавају”, каже Томислав Жигманов.
Које конкретне услове бисте тражили у разговору за хрватску заједницу у Србији?
Инсистираћу на оним садржајима који су били део наше предизборне платформе – европске интеграције, које укључује напредак у владавини права и развој институција, а када је реч о правима националних мањина и пратећем институционалном оквиру и – политика финансирања, посебно Хрвата. Друго, децентрализација Србије и равномерни развој, пре свега за подручја и насељена места у којима у значајнијим процентима живе Хрвати, с циљем да се стварају перспективе за опстанак и развој хрватске заједнице. Треће, наставак решавања отворених питања Хрвата у Србији – од наше интеграције у српско друштво и укључивање у процесе доношења одлука на свим нивоима, преко успостављања таквих политика суочавања с прошлошћу, које ће за последицу имати комеморацију невиних жртава Хрвата у Војводини деведесетих, до изградње позитивних политика признања, што укључује излазак државних структура из подршке изградњи тзв. буњевачке нације, завршно с почетком рада Хрватског школског центра. Неће ми бити ни неважно питање какве ће у Србији бити спољнополитичке одреднице у односима с Хрватском, будући да постојеће нису такве да би нас задовољиле.
Да ли сматрате да би Хрвати требало да имају политичке представнике и у покрајинској власти?
ДСХВ већ скоро 20 година инсистира на примени члана 9 Међудржавног споразума о међусобној заштити националних мањина, који је Србија потписала с Хрватском, а који прописује институт гарантованих мандата у свим представничким телима власти те у извршном сегменту на локалном нивоу за Хрвате у Србији и Србе у Хрватској, чиме се осигурава право на суделовање у процесу доношења одлука. У Републици Хрватској се тај део споразума примењује доследно и у пуном капацитету, што за последицу има – три гарантована мандата за представнике српске заједнице у Хрватском сабору, одборнике у десетак скупштина жупанија и исто толико дожупана, као и готово 40 градоначелника или доградоначелника. Тако нешто у Србији, када је реч о Хрватима, не постоји и морате признати да је помало парадоксално и тешко одрживо. Уколико би се у Србији примењивао институт гарантованих мандата, утолико не би била спорна заступљеност Хрвата и у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине и у извршним деловима власти у локалним самоуправама. Истина, сада је то решено на ад хок начин и имамо три представника ДСХВ-а у Влади Војводине. Искуства су позитивна јер је далеко лакше решавати проблеме и деловати унутар институција система. Исто важи и за град Нови Сад. Зашто то није на такав начин решено и у другим локалним самоуправама, одговорност није на ДСХВ-у.
Како бисте конкретно унапредили односе између Србије и Хрватске?
Прво је да се смањи утицај оних политичара који раде на ометању наставка нормализације, то јест оних политичких снага код којих изостаје спремност за трајно разрешење спорова и отворених питања између две државе. Ваља знати да се у Србији они увек извлаче из ладица, стављају у функцију мобилизације грађана, скретања пажње с других, важнијих друштвених проблема и генерише напетост у односима између две државе. Бенефиције увек имају политички такмаци који исто покрећу, зарад унутарполитичких разлога, а највећу штету трпе, чини се, Хрвати у Србији и Срби у Хрватској. Права је штета што односи између Хрватске и Србије немају нарав односа између институција Срба из Хрватске и Хрвата из Србије, јер би се ти односи могли угледати на нас као узор. Редовна комуникација, међусобне посете важнијим догађајима, програмска сарадња је богата и разноврсна – од међусобне политичке подршке, преко размене културних програма и информативних гласила, па до спортских сусрета, на делу је упркос што исто изостаје у односима међу државама. Управо смо договорили заједнички одлазак – истим аутобусом – чланова фудбалских репрезентација Хрвата из Србије и Срба из Хрватске који путују у Аустрију на Европско фудбалско првенство националних мањина. Ми се, наиме, водимо свешћу да сарадња не би смела да има алтернативу!
Санкције Русији су нужне
Да ли сматрате да Србија треба да уведе санкције Русији?
Као политичка странка ДСХВ припада оном политичком пољу које сматра да је тако нешто нужно уколико желимо да будемо део политика које су усклађене с политикама ЕУ. Разлози су и далеко дубљи и другачије нарави, а главни је ситуиран у подручје моралности и темељних начела функционисања међународног права, што је Србију неколико пута већ и определило у изјашњавању о односу према агресији Руске Федерације на Украјину, рецимо у Савету за људска права УН.
