Јапански премијер Фумио Kишида у дужем говору на међународној конференцији посвећеној безбедности у Сингапуру изразио је забринутост да би Источна Азија могла да буде Украјина сутрашњице и објавио да ће његова земља осетно повећати издвајања за војску. Током форума, кинески и амерички министри одбране укрстили су копља око Тајвана.
Јапански премијер Фумио Kишида у уводном обраћању на међународном форуму посвећеном безбедности у Азији "Шангри Ла дијалог", који се овог викенда одржава у лучком граду-држави Сингапуру, изјавио је да има утисак да је Украјина данас оно што ће Источна Азија можда бити сутра и најавио да ће његова држава значајно повећати издвајања за војску.
Та изјава у медијима азијско-пацифичког региона оцењује се као алузија на то да би, налик руској интервенцији у Украјини, Народна Република Kина могла да ускоро покуша да силом оствари контролу над својом одбеглом провинцијом Тајван.
Наиме, по отпочињању специјалне војне интервенције Русије у Украјини, на Тајвану, у суседном Јапану, али и самом Вашингтону јавила се бојазан да би тај оружани сукоб могао да послужи као једна врста важног преседана или оправдања за кинеску интервенцију на Тајвану, где су последњих година на власти политичке снаге које раде на јачању де факто независноти тог острва од матице Kине.
Услед тога, медији у земљама и регијама Источне Азије које су војнополитички савезници Вашингтона последњих месеци непрестано алармирају становништво на растућу опасност од великог оружаног сукоба око Тајвана, што се у Пекингу одбацује као злонамерна пропаганда усмерена на блаћење угледа Kине.
Премијер Kишида у Сингапуру је изјавио и да се "унилатерално настојање да се силом промени стање и кршење Међународног права настављају".
Јапанска влада већ дужи низ година истиче да се противи покушајима да се силом измени статус кво у западном Пацифику, при чему на уму има уласке кинеских патролних чамаца и летелица у воде у околини спорних острва Сенкаку (кинески: Диаоју), које држи под својом контролом, али и изградњу кинеских војних упоришта у (оном што она сматра) међународним водама Јужног кинеског мора.
Kишида је критиковао и владу у Пјонгјангу због серије од чак 18 тестова балистичких и крстарећих ракета у овој години.
У осуди севернокорејског режима придружио му се и јапански министар одбране Нобуо Kиши, који је у свом говору истакао да је његова држава окружена актерима који поседују или развијају нуклеарно оружје и притом отворено крше међународна правила.
Јачање јапанске армије
Управо прошле недеље влада у Токију одобрила је нови економски план који садржи и напис о драстичном увећању издвајања за војску у наредних пет година. Мада детаљи нису откривени јавности, с обзиром да је премијер Kишида током недавне посете америчког председника Бајдена Јапану изнео намеру да, у складу са сада већ дугогодишњим америчким захтевом, у будућности повећа војни буџет са садашњих један на два одсто бруто домаћег производа (БДП), коментатори у Источној Азији очекују скоро дуплирање јапанског улагања у армију.
Иначе, два одсто БДП-а је ниво издвајања за армију који је администрација бившег председника Трампа поставила као захтев и чланицама НАТО-а.
Врло је могуће да ће јапанске набавке оружја и опреме, поред модернизације ваздухопловства кроз куповину великог броја америчких ловаца бомбардера пете генерације Ф-35 и јачање земаљских и поморских капацитета за пресретање и обарање летелица и балистичких ракета, ићи и у смеру стицања и развоја моћи за удар на велике даљине, односно, офанзивног ракетног наоружања великог домета, од чега се Токио до сада уздржавао.
Председник јапанске владе у Сингапуру је обећао и да ће земљама Индопацифичког региона пружити војну и другу помоћ за јачање поморске инфраструктуре у износу од две милијарде долара у наредне три године, углавном у форми снабдевања патролним бродовима и опремом за извиђање и надзор морских путева, и новца за проширивање лучких капацитета.
Намера је да се тим државама омогући да са мора и из ваздуха ефикасније покривају акваторију и тако уоче евентуално кршење својих ексклузивних економских зона (ЕЕЗ) и територијалних вода, с циљем сузбијања присуства кинеских рибарских чамаца и војних бродова, нарочито у водама Јужног кинеског мора, где постоји низ територијалних спорова између Пекинга, са једне, и земаља попут Вијетнама и Филипина, с друге стране.
По подацима стокхолмског Института за проучавање међународног мира, Јапан је у 2021. години издвојио око 54 милијарде долара за своју армију, износ по којем је био девети на свету.
Јапански војни буџет показује тренд благог раста у последњих петнаестак година. У овој фискалној години Токио је повећао за пет одсто, у односу на претходну годину, и давања за покривање трошкова стационираних америчких трупа на својој територији и заједничке војне вежбе са САД.
Евентуални оружани сукоб на Тајвану и око њега могао би да има велике реперкусије за јапанску економију, и због захлађења односа са Пекингом и смањивања директне трговинске размене између две земље, и због опасности да дође до прекида морских путева којима се Јапан снабдева нафтом, гасом и другим сировинама.
Зато је премијер Kишида у свом обраћању којим је отворен форум којем присуствују политичари, војни стручњаци и представници војне индустрије из више од 40 земаља нагласио "изузетну важност" стабилности водних путева.
Форум посвећен војним и геополитичким питањима
"Шангри Ла дијалог" организује Међународни институт за стратешке студије са седиштем у Лондону, а ове године главне теме су руска интервенција у Украјини, војнополитичка затегнутост у Источној Азији и догађаји у Мјанмару.
Форум је добио име по сингапурском хотелу у којем се одржава.
Ове године међу виђенијим учесницима су и кинески министар одбране Веј Фенгхе и амерички секретар за одбрану Лојд Остин, који је у свом говору изнео оцену да "Народна Република Kина прети да поткопа сигурност, стабилност и просперитет Индопацифичког региона" агресивним поступањем у односу на суседе и "пљачком ресурса" нелегалним рибарењем у туђим ЕЕЗ.
Kинеска страна није остала дужна америчком представнику, оптуживши Вашингтон за непоштовање политике једне Kине и угрожавање мира и безбедности кроз велике испоруке наоружања Тајвану.
Два министра састала су се током трајања форума – Остин је покушао да убеди свог кинеског колегу да упркос недавној изјави председника Бајдена да ће САД војно бранити Тајван у случају кинеског напада, његова држава поштује суверенитет Kине над Тајваном, односно, политику једне Kине, те да се само противи употреби силе.
Међутим, након тог састанка, портпарол кинеског Министарства одбране Ву Ћијен саопштио је да је министар одбране Веј током разговора са Остином нагласио да у случају да неко покуша да раздвоји Тајван од Kине, најмногољуднија земља света "неће штедети напор да поведе рат и разбије било какве тајванске покушаје за стицање независности, без обзира на цену".
Један од говорника на форуму ове године је и украјински председник Володимир Зеленски.
