Чланак под насловом „Котлић и роштиљ на Лиду”, објављен 6. јуна у листу „Политика”, навео ме је да као рођени Земунац реагујем на одређене наводе аутора текста, који се односе на Велико ратно острво у Дунаву.
У тексту се подсећа на идеју да се „инсталира фиксни стални мост који би спајао Земунски кеј с Великим ратним острвом”. Што је најгоре, та идеја је потекла од неког из земунског општинског руководства, па је прослеђена граду на реализацију. Аутор текста констатује: добра идеја, а лоше замишљена реализација. Ја бих обрнуо и додао: ужасно лоша идеја и хвала градској бирократији на нереализацији. А зашто је та идеја тако лоша и неприхватљива?
Зато што предвиђа постављање бетонско-дрвене ћуприје (како каже аутор текста) која би требало да повеже Земунски кеј и Велико ратно острво, а уз то и градњу некаквог „видиковца”, затим туристичког насеља и ко зна чега још. Ово би требало да учини Велико ратно острво туристички занимљивим местом, али то није најгоре у свему овоме. Најгоре је то што таква градња значи – урбанизацију острва.
Да подсетимо: Велико ратно острво је заштићено природно добро, а највећи његов део је природни резерват у којем живи 196 врста птица, од којих су многе угрожене. Осим плаже Лидо, остатак острва је заштићен законом и на њему није дозвољена било каква градња.
Да ли су творци „генијалних идеја” како „упропастити” Лидо и Велико ратно острво заборавили на поменуто или се уздају у старо и код нас одомаћено правило које гласи: почни да зидаш, а после тражи дозволу, или је глад за профитом надјачала све резоне одговорног односа према природи? Јер да је та, до сада колико-толико очувана природа, „хтела” да Велико ратно острво буде повезано с десном обалом Дунава, она би створила природну везу. Можда је рукавац Дунава врста одбране острва од често погубне људске руке и других нежељених утицаја. Размислимо о томе кад год нам на ум падну разне идеје како да уновчимо природу и остваримо зараду.
Апелујем на све Београђане, а посебно Земунце, који треба да буду највећи чувари Великог ратног острва: не градите куле и насеља на месту где царује цвркут птица, не постављајте бетонске конструкције и не довлачите гвожђурију да би се правио мост тамо где му није место. На Дунаву и Сави има толико других места на којима су мостови неопходни.
А Велико ратно острво оставите на миру.
Мирослав Биланџија,
Земун
