За десет година, колико се говори о смањењу употребе средстава за заштиту биља, количине контаминираног воћа и поврћа порасле за 53 одсто Глоса: Најзагађеније воће су купине – 51 одсто, брескве 45, јагоде 38 и трешње и кајсије по 35 процената. Студија је показала да је једна од две трешње контаминирана остацима пестицида који се сврставају међу најопасније по здравље
Већ годинама, чим стигне сезона воћа, с њом дођу и упозорења о хемијској неисправности због велике употребе пестицида. И најновије истраживање Европске мреже за пестициде (ПАН) показало је да има разлога за бригу јер је количина контаминираног воћа и поврћа знатно порасла, и то чак за 53 одсто у односу на период од пре десет година. Најзагађеније воће које је контролисано су купине – 51 одсто, брескве 45, јагоде 38 и трешње и кајсије по 35 процената. Студија је показала да је једна од две трешње контаминирана остацима пестицида који се сврставају међу најопасније по здравље. Остало воће и поврће, као што су брескве и салата, такође је контаминирано.
ПАН, који се водио подацима европских здравствених институција, наводи да је удео воћа које садржи остатке 12 најопаснијих пестицида достигао 29 одсто понуде у 2019. години, у односу на 18 процената, колико је забележено 2011. године. У просеку, у 50 одсто трешања, 46 процената бресака и 30 одсто кивија у Европи постоје трагови хемије.
Према речима представника ПАН-а, Европска унија се још 2011. године обавезала да ће постепено повлачити из употребе опасне пестициде, међутим, по свему судећи, произвођачи су чак и повећавали коришћење тих хемикалија. Да подсетимо да је баш ових дана у европским медијима било речи о томе да би Европска комисија крајем јула требало да представи измене и допуне директиве о одрживој употреби пестицида, главног европског прописа који регулише употребу средстава за заштиту биља. Измене би, између осталог, требало да добију снагу закона за државе чланице, а очекује се да ће то регулисати процес одобравања пестицида пре стављања у промет, али и да ће се тиме подстаћи коришћење алтернативних и мање шкодљивих средстава. Хрватска европарламентарка Биљана Борзан је, међутим, упозорила да је лобирање да се овај процес измене прописа заустави огромно. Како је објаснила, питање је да ли ће нови закон угледати светло дана, како је планирано, јер интересне групе непрекидно притискају институције ЕУ.
Најновије истраживање ПАН-а је показало да трећина јабука и половина свих купина стављених у продају садрже остатке најтоксичнијих категорија пестицида, од којих се неки доводе у везу с канцером, срчаним обољењима и деформитетима код новорођене деце.
– Истраживање је показало да је 87 одсто крушака у Белгији и 85 одсто у Португалији било контаминирано најмање једним токсичним пестицидом. Најзагађеније узорковано воће биле су купине (51 одсто), брескве (45 одсто), јагоде (38 одсто), трешње (35 одсто) и кајсије (35 одсто). Проценат остатака пестицида на плодовима кивија порастао је са четири одсто у 2011. години на 32 процента у 2019, а контаминација трешања се, такође, више него удвостручила, са 22 на 50 процената у истом временском периоду, наводи се у истраживању.
Портпаролка ПАН Европе Саломе Ројнел изјавила је да су потрошачи сада у тешкој позицији. – Саветује им се да једу свеже воће, а при томе је већина воћки контаминирана најотровнијим остацима пестицида који се повезују с озбиљним здравственим проблемима. Јасно нам је да владе не спречавају коришћење ових пестицида, шта год да закон каже. Превише се плаше пољопривредног лобија, који се ослања на моћ хемикалија и пропали пољопривредни модел. Када је реч о поврћу, најконтаминиранији производи су целер у листу (50 одсто), корен целера (45 одсто) и кељ (31 одсто).
Према речима домаћег стручњака за воћарство, професора на новосадском Пољопривредном факултету др Зорана Кесеровића, у изјави за новосадски „Дневник”, подаци који су објављени су забрињавајући.
– Како је могуће да пестицида има у воћу, када Европа стреми здравој и безбедној исхрани. Европа смањује активне материје. Постоје листе које се контролишу и води се евиденција. Сваки воћар, без обзира на то да ли је велики или мали, мора да води дневник и уписује чиме и у којим количинама третира воћке. Постоји правилник који тачно одређује колико се чега може користити у развоју сваког воћа. Ко се не држи прописа не може воће продавати јер такво воће неће купити нико, ни велики трговачки ланци, ни индустријски прерађивачи – навео је проф. Кесеровић.
Домаћи потрошачи се надају да се ово макар не односи на наше произвођаче, те да се у Србији конзумира нешто здравије воће и поврће.
