Белгија и Конго најављују ново поглавље у односима две земље. Али, на том путу још стоји једна препрека: мрачне странице бруталне колонијалне историје. Белгијски краљ Филип с краљицом Матилдом, праћен премијером Александром де Кроом и с неколико министара, отишао је у прву посету некадашњој афричкој колонији. Али, иако су многи очекивали, краљ се током говора испред парламента у Киншаси није извинио за злодела које починио његов предак краљ Леополд Други. Као и пре две године, поводом шездесетогодишњице независности Демократске Републике Конго, Филип је изразио дубоко жаљење због поступака његове земље према житељима Конга.
„То је био режим неравноправних односа, сам по себи неоправдан, обележен патернализмом, дискриминацијом и расизмом. Све то је довело до злостављања и понижавања. Овде, пред народом Конга и онима који и данас пате због тога, желим да поново потврдим своје најдубље жаљење због ових рана из прошлости”, рекао је Филип, преноси АФП.
Шестодневна историјска посета белгијског монарха овој афричкој земљи на позив председника Феликса Чисекедија виђена је као шанса за помирење ДР Конга и њеног бившег колонијалног господара.
Белгијски премијер Де Кро поручио је да је, иако две земље морају да гледају у прошлост, фокус његових разговора у Киншаси окренут ка будућности. И председник Чисекеди је током пријема у резиденцији рекао да две земље окрећу нови лист у односима после проблематичних година власти његовог претходника Џозефa Кабилe. Однос с Бриселом је кључан за Киншасу, нагласио је Чисекеди, додајући: „За Конго, Белгија је капија за улазак у Европу”.
Активисти и невладине организације сматрају да је краљ могао да оде корак даље и упути формално извињење због зверстава која су починили његови преци. Процењује се да је чак 10 милиона људи убијено или умрло од глади и болести између 1885. и 1908. године, периода кад је овом земљом, 77 пута већом од Белгије, као својом личном својином управљао краљ Леополд Други. Овај период обележили су сурова експлоатација, присилан рад и покољ побуњених села. Одсечене руке постале су симбол једне од најзлогласнијих колонијалних управа у Африци. Сваког ко није испунио норму у сакупљању каучука брутално су сакатили као пример другима.
„Израз жаљења без извињења показује да је још дуг пут до опоравка”, рекла је за „Политико” конгоанска активисткиња Трејси Тансија, која ради за белгијску коалицију невладиних организација под називом 11.11.11.
Ипак, Тансија је истакла да је краљев израз жаљења означио „историјску прекретницу” и био је изузетно важан за читаву генерацију младих људи у обе земље.
Политиколог Надија Нсаји, специјализована за Конго, каже за Ројтерс да осећа велику нервозу у Белгији кад је реч о могућем формалном извињењу, јер би то Конго могао да искористи и захтева финансијске репарације за злочине почињене током колонијалне управе.
Званично краљево извињење било би у овом тренутку политички деликатно за Белгију будући да парламентарнa комисија још разматра колонијалну историју и очекује се да ће с препорукама изаћи крајем године. Ово тело је формирано пре две године, у јеку таласа антирасистичких протеста широм света, које је изазвало полицијско убиство Афроамериканца Џорџа Флојда у САД. Током демонстрација у Белгији окупљени грађани офарбали су у црвено споменик краљу Леополду називајући га хомофобом, расистом и фашистом.
Да би исправила барем неке неправде, Белгија ће породици Патриса Лумумбе предати зуб – једини посмртни остатак првог премијера независног Конга. Лумумбу су 1961. убили конгоански сепаратисти и белгијски плаћеници и његово тело растворили у киселини, али је један белгијски полицајац зуб задржао као трофеј. Парламентарна истрага о убиству овог хероја независности Конга закључила је почетком 21. века да је Белгија „морално одговорна” за Лумумбину смрт.
Да би истакла ново поглавље у односима, белгијска делегација је Народном музеју у Киншаси на неограничено време уступила ритуалну конгоанску маску етничке групе Суку. Маска Какуунгу једна је од око 120.000 афричких предмета, углавном из Конга, који се чувају у белгијском Музеју Африке.
Током посете краљ Филип се сусрео и с капларом Албертом Куњукуом (100), последњим преживелим конгоанским ветераном из Другог светског рата, који се борио заједно с Белгијанцима, и уручио му медаљу.
