Helikopterska jedinica policije

Nakon trećeg zaokreta iznad obrenovačkih njiva i desetominutne potrage u rejonu sela Zvečka, preko radio-veze se začuo glas pilota: "Objekat pronađen, mesto udesa locirano, koordinate su..."

Reporteri "Blica" proveli su jedan dan sa Helikopterskom jedinicom Ministarstva unutrašnjih poslova i s njima prošli kroz vežbu akcije traganja i spasavanja, koja predstavlja jednu od osnovnih delatnosti ovog ogranka MUP-a. Zajedno sa njima, nakon što je simuliran poziv za hitno spasavanje posade helikoptera koja je doživela udes i sa kojim je izgubljena veza nedaleko od Obrenovca, u roku od 17 minuta našli smo se iznad zemlje.

Pod punom opremom

Helikopter "bell 212", kojim smo krenuli u potragu za nestalim helikopterom, vinuo se u nebo pod punom opremom za traganje i spasavanje, među kojima su: bočna dizalica (kojom se evakuišu povređeni, njom se spuštaju pomoć, hrana, lekovi, ćebad, na nju se kače nosila ili korpa za povređene), oprema za letenje u svim meteosituacijama, meteoradar, ali i uređaj koji detektuje signal crne kutije. Inače, Helikopterska jedinica jedina je u regionu koja ima takav uređaj u sklopu opreme dva helikoptera, koji su u stalnoj pripravnosti tokom cele godine.

Od trenutka kad pripadnici jedinice prime poziv za pomoć do poletanja ne sme da prođe više od 30 minuta Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
Od trenutka kad pripadnici jedinice prime poziv za pomoć do poletanja ne sme da prođe više od 30 minuta

Pored nas u helikopteru su bila dva pilota i jedan mehaničar, a kako za "Blic" priča v. d. komandanta Helikopterske jedinice Nenad Nedić, kada do vanrednih situacija dođe, sa njima su uvek i dva medicinska tehničara koja su ujedno i alpinisti.

- Da bi civilne avio-kompanije koristile vazdušne puteve iznad teritorije neke države, ona mora da obezbedi uslove koji garantuju korisnicima sigurno i bezbedno letenje u vazdušnom prostoru iznad njene teritorije. To podrazumeva da zemlja mora da ima air policing i službu traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu. Ona obezbeđuje da se u slučaju udesa civilnog vazduhoplova angažuju sredstva za pružanje pomoći unesrećenima - traganje, a zatim i spasavanje - kaže Nedić za "Blic".

Signal crne kutije

Helikopterska jedinica dežurna je 24 sata 365 dana u godini, a nakon što pripadnici ove jedinice prime poziv za pomoć, do poletanja ne sme da prođe više od 30 minuta.

- U praksi helikopterske jedinice poleće se u roku od 17 do 18 minuta od davanja signala za pripravnost - priča Nedić.

Nesreća na nebu Srbije nije bilo mnogo. Poslednja tragedija koja se pamti je od pre nekoliko godina, kada se u mestu Krivi Vir nedaleko od Pasuljanskih livada srušio avion u čijoj posadi su bila dva Francuza.

- U prethodnim godinama jedino je bilo udesa manjih privatnih vazduhoplova (nije bilo udesa putničkih velikih aviona već 40 godina). Takve nesreće su, nažalost, uglavnom sa smrtnim ishodom. Kada se srušio francuski avion, čak tri dana trajala je operacija traganja jer se mesto udesa nije zapalilo, a nisu ni posečene grane jer je avion pao vertikalno, pri čemu je bujna vegetacija otežavala uočavanje - seća se Nedić, i pojašnjava da je pronalaženje srušenih malih aviona često jako teško i zavisi od terena na kome se desio pad.

U vanrednim situacijama sa njima su uvek i dva medicinska tehničara, koja su ujedno i alpinisti Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
U vanrednim situacijama sa njima su uvek i dva medicinska tehničara, koja su ujedno i alpinisti

U to smo se delimično uverili i mi. Helikopter ove jedinice koji je simulirao pad prizemljio se negde u Obrenovcu. Posada u kojoj su bili i reporteri "Blica" oslanjala se na iskustvo, ali i na uređaj koji prati signal crne kutije. Leteli smo nisko da bismo mogli da ugledamo mesto navodnog pada. Gledamo ispod sebe. Njive se nizu jedna za drugom, išarane drvećem i usevima. Nakon deset minuta i nekoliko razmenjenih rečenica sa pilotima preko radio-prijemnika o tome u kom se pravcu krećemo, na slušalicama se začulo: "Eno ih! Našli smo ih". Mi i dalje ne vidimo ni helikopter ni njegovu posadu. Letelica se okrenula blago udesno, a nekoliko sekundi kasnije kroz prozor se vide obrisi prizemljenog helikoptera.

Kraj misije

Helikopter je bio prizemljen na mestu od koga se prva kuća nalazi nekoliko kilometara dalje. Puteva do nje nema, mala je verovatnoća da bi letelica mogla brzo da se nađe kada bi se krenulo kolima ili peške. Jedan od pilota stajao je u travi na nekoliko metara od helikoptera i mahao nam. Nakon što su ga locirali, počelo je spuštanje. Na nekoliko metara od tla helikopter je ostao da lebdi. Vrata letelice su se otvorila, a mehaničar je uz pomoć dizalice počeo da spušta korpu u kojoj su bile osnovne stvari za prvu pomoć. U realnim situacijama u ovu korpu smeštaju se povređeni putnici, nakon čega se ona ponovo diže u helikopter. Pre četiri godine ova korpa i dizalica bile su spas ljudima zarobljenim u poplavama, a samo u jednom danu, 17. maja 2014. godine, zahvaljujući njima evakuisano je više od 2.000 ljudi.

Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija

- Mi smo u vreme poplava jedini imali bočnu dizalicu i uz pomoć nje smo izvlačili unesrećene sa krovova kuća i zgrada. Spasavali smo decu, bolesne i stare - objašnjava Nedić.

Misija je bila završena onog trenutka kada su svi spaseni, a helikopter koji je krenuo u potragu i spasavanje stigao na krajnje odredište - Aerodrom "Nikola Tesla", gde je jedinica stacionirana već više od pet decenija.

Prevoze i porodilje

Često su helikopteri jedino sredstvo kojim se može pomoći ljudima. Teško bolesne i povređene prevoze do bolnica, a učestvuju i u gašenju požara, spasavanju iz smetova, poplava.

- Nisu retke situacije kada treba da prevezemo porodilje do porodilišta i da su minuti presudni. Do sada nije bilo porođaja u helikopteru, ali u vreme poplava se rodio dečak odmah pošto smo njegovu majku spasli iz poplava - seća se Nedić.