Serbia

Битеф зона за мудре, упорне и храбре

Битеф зона настала је пре пет година као плод идеје о продужавању сезоне у театру који нема баш идеалне услове за рад током лета. Mеђутим, због недостатка финансијских средстава морали смо да одустанемо од организације све до сада, када је Битеф зона постала саставни део репертоарске политике Битеф театра, каже за „Политику” Милош Латиновић, директор Битеф театра и Битефа, најављујући овогодишње издање Битеф зоне, која ће бити отворена у петак 14. маја представом „Not the right leg” (20 часова) и трајаће до краја јуна.

– На повратак овог специфичног и верујем занимљивог програма утицала су и прошлогодишња искуства Битеф фестивала и програми на отвореном који су били изузетно посећени и добро оцењени. Управо „проширени дијалог”  представља замајац нашем програму, јер ће испред Битеф театра и на сценама нашег позоришта бити извођене представе које имају за циљ успостављање дијалога, али организоваћемо и низ разговора и предавања који имају за циљ афирмацију интеракције између актера и публике, што и јесте у битефовском хабитусу. Не идемо, дакле, далеко, напротив, у кругу смо двојке, која кружи Србијом – вели Латиновић.

До 29. јуна 2021. године тако ће београдска публика имати прилику да види на простору испред Битеф театра, односно на летњој позорници на Скверу Мире Траиловић, али и у самом здању, поред осталог, и представе „Жене из Троје” у режији Небојше Брадића, Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници, затим вишеструко награђени комад Исидоре Милосављевић „Ако се пробудиш или као да је важно” у режији Ненада Тодоровића и извођењу Народног позоришта Лесковац. Из Регионалног позоришта Нови Пазар стиже представа у режији Златка Паковића по роману Енеса Халиловића „Ако дуго гледаш у понор”, следи представа „Сваки пут као да је први” Крушевачког позоришта у режији Јоване Томић. Битеф театар представиће се премијером представе „У чељусти медведа” у режији Светлане Димчовић.

– Ако сте одговорни, онда је јасно колико је деликатно организовати било коју манифестацију. Ово је време за храбре, али још више за мудре и упорне. Стрпљење и упорност лист дуда претворе у свилу. Претходна искуства, стечено знање, оствариве идеје, то су референце које Битеф тим има и користи их у свакој, па и овој прилици, сигуран сам на корист публике, али и града и државе. Јер, Битеф зона на најбољи начин афирмише нашу тежњу да константно будемо присутни у позоришном животу Србије представљајући специфичну теaтарску поетику коју негујемо, али и да будемо отворени за све ауторе и театре без обзира где и у којим условима стварају. Одавно смо простор у којем је уточиште пронашла независна сцена, али никада нисмо своја врата затварали испред позоришта чије је седиште изван Београда. Битеф театар је и њихов дом, јер ова кућа није ни стварана да би била сама себи довољна. Због тога мислим да ове године не треба тражити обједињавајући фактор у неком поетичком смислу, већ у храбрости да се ствара без обзира на рестрикције и опасности – каже Латиновић и објашњава зашто овога пута кроз своје програме постављају питање шта „урбано херојство” значи данас. Како се данас „брани град”? Како се помаже, како ослобађа? Који је и какав квалитет херојског чина данас, док бесни епидемија, а нисте доктор већ „обичан” грађанин?

– Никада херојство нисам доживљавао као испланирани чин, нити као деструктивност, јер сматрам да је у суштини херојства племенитост, спремност на жртвовање и све друге врлине. Сирано је мој херој јер побеђује у рату, а умире од љубави, јер се жртвује, а зна да губи, јер је романтичан а неустрашив, јер је свадљив и груб према злочинцима, а мек, попут памука, спрам нежних, а и превртљивих, женских срца. Живимо у време када је храброст бити, а у том бити има неколико слојева, неколико нивоа у којима треба пронаћи место, а онда и пут како даље савладавати препреке које су све изазовније. Апсолутна грађанска послушност је у овом времену начин да преживимо и ми смо то демонстрирали у театрима, јер смо поштујући мере успели да вратимо глумце и публику у позориште. Велика су то одрицања, пре свега свих актера представе, али и оних због којих ми постојимо, али ако бирам између тога да играм или не, онда ћу обавити тест и примити вакцину. Ако хоћу да побегнем од самоће, да прочистим мисли, да вриснем у себи, а окружен светом, онда ћу ставити маску (која ми иначе смета) и ући у позориште да гледам представу. Не мислим да је то херојство, али избор јесте, и поштујем сваки ако не угрожава друге. То је неки ред, а реда мора да буде – каже наш саговорник и додаје:

– Нико се није припремао на овакву ситуацију, а подсећам да смо је на почетку схватили неозбиљно, да нисмо припремљени. Мислим да смо као друштво позитивно и ваљано одговорили на новонасталу ситуацију и лично сам се уверио у много хуманих дела људи блиских мени. То ме радује, мада делује помало манично, али некако нас је ова невоља поново вратила људскости. Ваљда смо ми такви у невољи. Због тога верујем да ће кад све ово прође бити другачије, да ћемо, ако ништа друго, више поштовати једно друго. И веровати да можемо да помогнемо, бар тако што нећемо одмоћи колеги, комшији, рођаку, брату... Много смо далеко загазили у мочвару саможивости, а ова невоља нас је упозорила на живо блато. Бити сам није страшно, ако знаш куда идеш и зашто си тамо пошао. А ако неко путује са вама, онда је добро да вам прави друштво, а не да га сматрате конкурентом који ће пре стићи на одредиште. То нас уче књиге староставне, али и живот који живимо.

Football news:

Austria coach Foda: Italy haven't lost in ages, but maybe the time will come when they will lose again
Baumgartner on Austria's playoff exit: I still can't figure it out, my head hurts a lot. But we made history
Kroos on the conversation with Ronaldo after the Euro game: I asked him how he was doing in Italy. I was happy to see you
Zinchenko on the defeat by Austria: The game in the first half was unacceptable. I don't know what to say
Matvienko on 0:1 with Austria: Ukraine couldn't play their football because of nervousness
The Netherlands won all three matches in the Euro Group for the third time. The previous case was in 2008
Andriy Shevchenko: It was physically difficult for Ukraine, we were constantly late. A lot of unforced errors is fatigue