Serbia

DEVEDESETE: Nijedno ubistvo ljudi bliskih paru Milošević-Marković i dalje nije rešeno

Krvava serija ubistava ljudi iz bliskog okruženja bračnog para Milošević-Marković u drugoj polovini devedesetih počela je likvidacijom Radovana Stojičića Badže marta 1997. godine. Za njom su usledila ubistva Vladimira Kovačevića Trefa, Zorana Todorovića Kundaka, Živorada Žike Petrovića...

I u Kundakovom i u brojnim drugim slučajevima, za koje se i danas veruje da su bili politički motivisani zločini, izvršioci, niti nalogodavci ni posle duže od dve decenije nisu otkriveni.

Iako je svojevremeno Dušan Mihajlović, kao ministar policije u vladi Zorana Đinđića, ponudio nagradu od 300.000 tadašnjih nemačkih maraka za informacije koje bi pomogle da se reše zločini, većina njih ostala je bez epiloga.

Strane službe

- Kod ovakvih ubistava, za koja je i posle 20 i više godina čak i motiv ostao nepoznat i do njega ne može da se dođe, jasno je da iza njih stoji neka služba. Princip je isti, kod Badže se potura teza o švercu cigareta, kod direktora „Jata” nekakvi koferi i iznošenje novca na Kipar, kod Kundaka poslovi u kojima je učestvovao, a zapravo sve ukazuje na to da je onaj ko je pripremao ubistva unapred razmišljao o tome u kom pogrešnom pravcu da usmeri istragu - smatra bivši operativac DB Božidar Spasić.

Prema njegovim rečima, isti model koji je primenjen gotovo u svim likvidacijama ukazuje na to da iza njih stoji „neka strana služba”. - Svako od ovih ubistava destabilizovalo je državu iz korena. Upravo je to i bio cilj onoga ko ih je organizovao - dodaje Spasić.

On navodi da se ubistvo Zorana Todorovića Kundaka, u odnosu na ostala ne manje značajna, izdvojilo po tome što je on bio jedan od najbližih saradnika Mirjane Marković.

Poruka je poslata

- Talas ubistava u kom nisu stradali samo političari već i policijski funkcioneri, ali i biznismeni u Srbiji nezapamćen je možda ne samo na Balkanu već u Evropi - navodi Spasić i smatra da je možda likvidacija Kundaka bila zapravo poruka supruzi Slobodana Miloševića.

- Ne bih isključio mogućnost da je postojala posebna vrsta ljubavi između nje i ubijenog, jer je on bio izvor finansiranja njene stranke, a pre svega joj je bio dobar prijatelj, i da je to bila lekcija za nju. Neko je možda želeo da joj poruči: „Ma koliko moći mislila da imaš, uvek možemo da ti se približimo” - zaključuje bivši operativac DB.

Radovan Stojičić Badža: Sedam hitaca u punom restoranu

Policijski general, načelnik Službe javne bezbednosti, nekadašnji zamenik ministra srpske policije i navodno čovek od poverenja Slobodana Miloševića ubijen je u noći između 10. i 11. aprila 1997, dok je sedeo sa prijateljem u restoranu „Mamma mia” u Beogradu. Za stolom pored sedeo je Badžin sin Vojislav Stojičić. Nepoznati napadač ušao je u gotovo pun restoran. Imao je vunenu kapu preko lica, svim gostima je naredio da legnu na pod, a potom se popeo na tri stepenika koja su vodila do manje sale. Iz neposredne blizine ispalio je sedam hitaca u Badžu, a potom ponovo prošao pored gostiju i otišao.

Nikada nije identifikovan.

O motivima Badžinog ubistva godinama se spekuliše. Posle likvidacije naočigled brojnih svedoka kolale su različite priče, od toga da je bio umešan u šverc cigareta do toga da je to bila osveta za ubistvo Vojislava Raičevića, zvanog Voja Amerikanac, ali nijedna od njih nikada nije dokazana.

- Zašto je ubijen? Ta poruka je jasno poslata Miloševiću jer je Badža bio njegov verni saradnik - rekao je bivši načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije Dragan Ilić.

foto: EPA

Živorad Žika Petrović: Blizak Miloševićev prijatelj ubijen ispred kuće

Generalni direktor „Jugoslovenskog aerotransporta” (JAT) Živorad Žika Petrović ubijen je 25. aprila 2000, oko 21.30, u sačekuši u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu. Prvi put država je ubistvo funkcionera okarakterisala kao „akt terorizma nad visokim državnim službenikom”.

- Petrović je kobne večeri oko 21.30 sati došao do kuće svojih roditelja u Ulici Jaše Prodanovića. Kad je parkirao svoj metalik-sivi „audi” i izašao iz njega, dvojica napadača ispalila su mu četiri metka u leđa i glavu.

Pretpostavlja se da su napadači koristili oružje s prigušivačem, budući da niko od prolaznika i komšija nije čuo pucnje. Generalni direktor JAT pao je mrtav pored svog automobila. Očevidaca zločina nije bilo, a policija je bezuspešno tragala za sivim „audijem” novosadskih registracija kojim su, kako se pretpostavlja, ubice pobegle - pisali su tada mediji.

Govorilo se da je bio blizak prijatelj Slobodana Miloševića iako se ni na koji način nije isticao u političkim polemikama. Navodno, bio je nenametljiv i nije imao ni telohranitelje, niti vozača. Međutim, mediji su spekulisali da postoje tri pravca istrage. Prvi se odnosio na njegova saznanja o iznošenju novca državnih funkcionera avionima JAT na Kipar, druga na mahinacije prilikom kupovine i prodaje aviona, a treća o navodinim planovima za privatizaciju JAT. Nijedna od njih nikada nije dokazana.  

Pavle Bulatović Rafal u ministra odbrane

Ministar odbrane tadašnje Savezne Republike Jugoslavije ubijen je 7. februara 2000, a ni njegove ubice do današnjeg dana nisu identifikovane. U Pavla Bulatovića pucano je iz „kalašnjikova”, dok je sedeo u restoranu fudbalskog kluba Rad na Banjici sa prijateljima. Ubica se, kako su pisali mediji, preko glavnog fudbalskog terena prišunjao prozoru restorana i kroz staklo ispalio tri rafala.

- Zaista ne znam kome je mogao da smeta. Nemamo nikakva saznanja, niti pretpostavke ko bi mogao da bude ubica. Za čitave dve decenije niko od zvaničnika iz Crne Gore i Srbije nije izdao nijedno zvanično saopštenje, niti se obratio tim povodom - rekao je za medije njegov sin Balša Bulatović. Posle zločina, Savezna skupština je formirala Anketni odbor kako bi bile identifikovane ubice ministra odbrane, a slučaj je poveren sudiji Nebojši Simeunoviću, koji ga nije dovršio jer je u oktobru iste godine nađen je mrtav u Dunavu.  

Momir Gavrilović: Ubijen posle sastanka kod Koštunice

Bivši pomoćnik načelnika Centra državne bezbednosti Beograda Momir Gavrilović ubijen je 3. avgusta 2001. ispred svoga stana na Novom Beogradu. Nepoznati napadač s kačketom na glavi ispalio je hice u njega. Mediji su godinama navodili da je osnovana pretpostavka da je Gavrilović ubijen zbog iznošenja detalja o sprezi kriminala sa ljudima iz vlasti, ali to do dana današnjeg nije dokazano. Prema drugoj verziji, spekulisalo se da je ubijen nakon što je savetniku tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice odneo određenu dokumentaciju.

S druge strane, prema nekim navodima, njegova porodica dobila je informaciju da je Gavrilović ubijen greškom.

Na mestu zločina, kako su prenosili mediji, pronađeni su opušci „davidova” i na njima DNK dvojice pripadnika JSO, ali ni ovi navodi nikada nisu dokazani.

foto: Printscreen

Miladin Suvajdžić „Zemunci” ubili Petrovića i Kundaka

Miladin Suvajdžić, poznatiji kao Đura Mutavi, koji je dobio status svedoka-saradnika u nekoliko postupaka vođenih protiv pripadnika zloglasnog zemunskog klana, uključujući i suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića, svedočeći u jednom postupku pred Specijalnim sudom u Beogradu je izjavio:

- U stanu u kom smo se krili posle ubistva Đinđića Mile Luković je rekao da su pripadnici zemunskog klana ubili Žiku Petrovića i Zorana Todorovića Kundaka - rekao je on tada govoreći i o drugim ubistvima „zemunaca”.

Kurir.rs, Jelena Spasić

Football news:

Maradona was buried near Buenos Aires next to his parents
Mourinho on Maradona: We can find his football on Google, but we won't find Diego there. I miss him
Fabio Capello: against such a mediocre Real Madrid, Inter could have played better
Ibrahimovic met with the Swedish national team coach in Milan
Тот Tottenham midfielder Winks scored from 49 yards. This is the 3rd result in the Europa League, all - in this draw
This miss will hurt all men: Molde player missed from half a meter and drove into the bar
Mikel Arteta: I am Very happy with Pepe's game against Molde. Arsenal played well overall