Serbia

Хрчак тражи посластице

Најпознатија врста хрчака је сиријски или златни хрчак (mesocricetus auratus), који се најчешће узгаја као кућни љубимац и некада се назива и „отмени” хрчак. Они ће се до смрти борити ако се осећају угроженим у свом станишту, тако да за њих важи правило „један хрчак – један кавез”.

Као кућни љубимци држе се још три врсте патуљастих хрчака: Кембелов хрчак, бели хрчак (који постаје бео само зими, када се сати обданице смање), хрчак Роборовског и кинески хрчак (cricetulus griseus), који је једини у овој групи с дугачким репом (око четири сантиметра).

Брига о хрчцима свих врста је веома једноставна и слична. Патуљасти хрчци су веома социјални и често се држе с још једним хрчком у кавезу истог пола да би се спречила усамљеност. Изузетак је златни хрчак. Кинески хрчак може такође да се држи у паровима или групама, али захтева веома велики простор у кавезу, да би живео мирно.

Хрчци нису независни од природе и не препоручује се да буду кућни љубимци мале деце.

У многим земљама, Кембелов хрчак је популарнији од зимског, док је обрнуто у европским земљама. Кинески и хрчак Роборовског веома су ретки на тржишту и могу се купити само у најпознатијим ланцима продавница.

Веома су популарни љубимци широм света, осим у Аустралији и Новом Зеланду, где су забрањени због велике еколошке катастрофе. Из продавнице кућних љубимаца велики број хрчака је побегао, намножио се и чини велику штету усевима. Тако су постали главне штеточине и озбиљан проблем за Аустралију.

Припитомљавање хрчка (посебно дресура) није једноставно као што изгледа. Изискује доста стрпљења и умешности, при чему хрчак све изводи уз обавезну посластицу – сунцокрет, орах или суво грожђе које овај глодар веома воли.

Прво се почиње с привикавањем на руку која се пружа у кавез с посластицом на длану. Пре него то је поједе, хрчак ће прво да њуши понуђену храну. После неколико таквих поступака можете да покушате да га помилујете како би стекао поверење у одгајивача.

Тада долази на ред изношење из кавеза и стављање на сто. Пошто имају слаб вид треба да пазите да не падну, да их милујете и тихо понављате име. Тако се привикавају на околину.

Посластица треба да им буде стално у висини с које могу да је дохвате. На задњим ножицама остављају се да стоје неколико секунди, а после све дуже док не почну да „шене”.

Касније ће и без посластице да стоје ако им се рука држи изнад главе. И остале команде изводе се слично. Тако, рецимо, ако желите да научи скакање кроз обруч, храну ставите испред обруча и реците „скочи”.

У почетку хрчак је нервозан и не треба га држати на бучним местима нити му кавез треба премештати с једног на друго место, јер ни то не воли. Он захтева мир и тек када се привикне на околину, можете да почнете с припитомљавањем.

Основну храну хрчка чине житарице, поред којих воли и поврће и воће, које не смете да му дајете у великим количинама. Не треба му давати ни много воде, као ни храну која садржи много воде. За хрчка је добро млеко у праху, које не сме да се овлажи. Велики је сладокусац, а нарочито воли колаче, слатко, пудинг и гриз. Само и у томе не треба претеривати. Храну му треба давати увек у исто време, најбоље у ране вечерње сате и хранилицу држати увек на истом месту.

Све у свему, хрчак је идеалан љубимац за породицу. Није им потребно пуно простора и једноставни су за одржавање. Активни су ноћу, а дању спавају. Веселе су и разигране животињице. Погодније су за старију децу која о њима могу да се брину. Очекивани животни век хрчка износи две до три године. Изврстан је љубимац за децу школског узраста која кроз дружење с њим, проучавањем његових навика, из директног контакта долазе у ближи однос с природом и неким њеним процесима.