Serbia

Magična granica javnog duga: Zbog čega SRBIJA NE MOŽE VIŠE DA SE ZADUŽI i pomogne privredu?

U Nemanjinoj 11 zacrtali su da nivo javnog duga u Srbiji ne sme da pređe 60 odsto BDP i to je jedan od razloga zašto država nema mnogo manevarskog prostora da se zaduži i dodatno pomogne privredu.

A, ograničenje od 60 odsto je kriterijum iz Mastrihta, koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje evopske zajednice. Odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji.

Trenutno je javni dug Srbije na nivou od 57 procenata. Pre samo šest meseci bio je na nivou od 53 odsto, a njegovom rastu, između ostalog, nesumnjivo je kumovala odluka države da se zaduži kako bi finansijski pomogla privredu i građane.

"Planirano veliko zaduživanje države za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu – načelno je opravdano. Ono, međutim, istovremeno ima i svoju visoku cenu. Кoštaće poreske obveznike preko tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Srbija će zato morati u kratkom roku snažno da se zaduži", ocenio je Fiskalni savet u momentu kada su najavljivane mere, a koji je više puta kritikovalo odluku države da građanima pomogne sa po 100 evra.

Fiskalni savet Foto: V. Živojinović / RAS Srbija
Fiskalni savet

Država je tako sada u situaciji da i nema dovoljno manevarskog prostora za novo zaduženje, ali i da ne želi da uvećava dug.

"Nivo javnog duga nikada neće preći 60 odsto. Ne zaboravite da Italija i Francuska imaju javni dug preko 100 odsto. I Slovenija i Hrvatska imaju višu stopu javnog duga od Srbije”, rekao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

A, javni dug Hrvatske trenutno je na nivou od 73 odsto BDP, a Slovenije 70 odsto.

Javni dug Srbije bio je i 200 % BDP

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju novembra 2019. godine iznosio je 24,12 milijardi evra, što je bilo 52,4 odsto BDP. Prethodno je na kraju oktobra država bila dužna 23,97 milijardi evra (52 odsto BDP), a na kraju 2018. godine javni dug je iznosio 23,01 milijardu evra, odnosno 53,7 odsto BDP.

Najmanje učešće javnog duga u BDP-u od 28,3 odsto zabeleženo je 2008. godine, a najveće 2000. godine, kada je iznosilo čak 201 procenta BDP.

Javni dug Srbije rastao je od 2008. do 2015. godine, nakon čega počinje da pada

Šta je javni dug

Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.

Javni dug čine državne obveznice i krediti uzeti od stranih država.

Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.

Football news:

🌠Manchester City relegated from the Champions League. Lyon will play Bayern in the semi-final
Manchester City conceded a goal from outside the box in the Champions League for the first time since 2018
A unique special for city scored for Lyon: Cornet puts only them in the Champions League. And the French don't lose with his goals
Pep didn't need the lion captain. All his childhood, he played barefoot, and added next to his friend van Dijk
Golovin scored and provided an assist in Monaco's friendly with AZ
Mueller Pro 8:2 with Barca: We did not control the game so much even in the match with Brazil in 2014
Ander Herrera: if PSG don't win the Champions League, it won't be a failure