logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo
star Bookmark: Tag Tag Tag Tag Tag
Serbia

PACIJENTI KOJI BOLUJU OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI U PANICI I OPSEDAJU LEKARE: Doktore, lekovi nam ne deluju!

Velika vlaga vazduha, nagle promene vremena i atmosferskog pritiska oterali su ovih dana pacijente obolele od kardiovaskularnih bolesti u lekarske ordinacije. Najčešće se žale, kako za Kurir prenose lekari, da im terapija za lečenje visokog pritiska ne deluje ili ti lekovi imaju prejako dejstvo, na lupanje srca ili promenu pulsa, ali i na nagli pad ili skok krvnog pritiska. Ima i onih kojima baš otiču noge jer im se voda zadržava u telu.

Pad pritiska

Prim. dr Ivica Zdravković, specijalista opšte medicine, potvrđuje za Kurir situaciju i navodi na nema mesta panici jer za sva ta stanja postoje objašnjenja, ali i načini kako da se prevaziđu.

- Među najčešćim tegobama na koje se žale pacijenti ovih dana su varijacije ili promena vrednosti krvnog pritiska i povremeno oticanje nogu. To se dešava u ovo doba godine kod ljudi koji boluju od hipertenzije i piju redovnu terapiju.

foto: Shutterstock

Tokom vrućina oni neretko doživljavaju pad pritiska, zbunjeni su i ne znaju kako i da li da piju lekove. Naravno, objašnjavamo im da obilno znojenje dovodi do dehidratacije ili gubitka tečnosti. Takođe, u ovom periodu hrana je lakša u odnosu na onu koju jedemo tokom jeseni i zime, pa je resorpcija lekova bolja. Istovremeno, ponekad je mokrenje manje u odnosu na unos tečnosti, pa je eliminacija lekova preko bubrega sporija i njihovo dejstvo je jače i duže. To sve mogu da budu razlozi pada krvnog pritiska - objašnjava on.

Otoci su česti

Prema rečima dr Zdravkovića, otoci nogu i ruku redovna su pojava, a naročito kod starijih pacijenata, koji su manje aktivni, ali i kod ljudi čiji poslovi podrazumevaju sedenje ili stajanje.

- Kao po dobro poznatom zakonu iz fizike da se tela na toploti šire, tako se šire i naše potkolenice, skočni zglobovi, ponekad celo stopalo. Neki od uzroka za oticanje su slični kao i oni koji dovode do pada krvnog pritiska, a tu su i puno gaziranih tečnosti, veći unos soli, ali i blago povećana propustljivost krvnih sudova. Prvo i osnovno je da pacijenti ne paniče. Sve to nije strašno i mogu sami sebi da pomognu. Naravno, ukoliko se stanje pogoršava, onda neka posete lekare - naglašava ovaj stručnjak.

Kako on dodaje, pacijenti moraju redovno da piju svoju terapiju jer "od niskog pritiska niko nije stradao, dok je visoki ubica"!

Podsetimo, prema zvaničnim statistikama, svakog sata u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak šest osoba, a i dalje smo među zemljama sa najvećom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, koje godišnje ubiju oko 53.000 ljudi u zemlji.

Otoci zbog sedenja
- ako dugo sedite ili stojite, krv ostaje u nogama
- tečnost se polako preliva kroz zidove vena u meka tkiva
- pritisak pada
- tokom noći tečnost i krv se polako vraćaju ka srcu i plućima
- to izaziva noćno gušenje i visok pritisak
- kad god možete, šetajte ili lezite

Samopomoć
Pijte vodu

Prim. dr Ivica Zdravković kaže da bi građani trebalo da popiju dva litra vode, ali ne više od toga.
- Previše vode možda neće biti eliminisano i eto nam visokog pritiska i otoka, a isto tako može da smanji resorpciju lekova i opet se javi visok pritisak. Ukoliko unosimo premalo tečnosti, pritisak će pasti. Opet, ako bubrezi usporeno izbacuju tečnost - pritisak će da raste. Dakle, poenta je u dobrom balansu u unosu tečnosti, odnosno da nema nalivanja. Izbegavajte so i vegetu u letnjim salatama jer od njih pritisak raste. Kofein u kafi podiže pritisak. Ali, kafa je i diuretik. Ako se popije nekoliko blagih kafa tokom dana, prva kafa će malo podići pritisak, dok se kofeinski receptori ne zadovolje. Ostale će delovati kao diuretik, i eto nam jutarnje hipertenzije i pada pritiska popodne - naglašava on.

Kurir.rs/ Radmila Briza

Foto: Profimedia

All rights and copyright belongs to author:
Themes
ICO