Djordje-Bosnjak- Foto: Slađana R. Mrkonjić / RAS Srbija

Preduzeće “Komunalac”, koje se bavi prikupljanjem i odvozom smeća, postavilo je u Bijeljini više desetina posebnih kontejnera i nabavilo potrebnu opremu za razvrstavanje ambalažnog otpada.

Prošle godine razvrstali su i sakupili 208 tona ambalažnog otpada, što je manje od jednog procenta ukupno prikupljenog otpada. Nažalost, ovaj posao, tvrde, nije isplativ, te za sada ima samo ekološki efekat. Mnogi građani Bijeljine i ne znaju da se obavlja reciklaža otpada.

- To već decenijama rade na Zapadu. Nemačka, Francuska, Belgija, imaju i značajne ekonomske prihode od toga. Ništa oni ne bacaju. Imaju mini pogone u kojima prerađuju staklo, papir, plastiku - kaže Bijeljinac Jovo Petrović.

Dodaje i da bi kante i kontejnere za razvrstavanje otpada trebalo postaviti u svim većim naseljima.

- Mislim da je poseban problem i na selima. Jer poljoprivrednici bukvalno nemaju gde sa plastičnom ambalažom od kojekakvih hemijskih sredstava, najlonima i drugim, iskorištenim repromaterijalima - kaže Petrović.

Istovremeno, sve više privrednih subjekata u Bijeljini podržava inicijativu za recikliranje otpada.

Đorđe Bošnjak kaže da se u ugostiteljskom lokalu u kojem radi svakodnevno odvajaju limenke, staklo i plastiku.

- Tako štitimo životnu sredinu, a mislimo da od toga može da se ostvari neka ekonomska dobit. Mislimo da je inicijativa o reciklaži otpada odlična - kaže mladić.

U preduzeću “Komunalac” su za nabavku 80 posebnih kontejnera, vozila za prevoz ambalažnog otpada i prese za baliranje papira, kartona, najlona i plastike, izdvojili oko 100.000 maraka. Ova investicija je realizovana vlastitim i sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine.

Na Regionalnu sanitarnu deponiju u Bijeljini mesečno se odlaže oko 3.000 tona, čvrstog otpada, a u proces reciklaže pošalje tek oko 46 tona, kaže direktor AD “Komunalac” Milenko Vićanović.

– U Nemačkoj se još 1986. godine odvajalo više od 65 odsto ambalažnog otpada, a kod nas odvajamo manje od 1 odsto. Neke države daju i značajne podsticaje pa se za svaku prikupljenu plastičnu bocu ili kesu plaća određeni iznos. A taj posao kod nas nije isplativ. Pokrijemo troškove radnika, troškove vozila koje nam koristi za razdvajanje otpada. Nama je u interesu da što manje otpada lagerujemo na Regionalnu deponiju jer nam je ta usluga preskupa. Za sada ipak najviše odvajamo staklo jer staklo možemo prodati. Ali srećni smo što na ovaj način čuvamo našu životnu okolonu od zagađenja za buduća pokolenja - kaže Vićanović.

Foto: Beoinfo / Promo

Preduzeće “Komunalac” uputilo je nadležnom gradskom odeljenju elaborat u kojem su predložili i tri lokacije za prikupljanje i razvrstavanje otpada, a za sada nema konkretnijih informacija.

Edukovanje građana o reciklaži

U Semberiji se kao sekundarne sirovine prikupljaju, uglavnom, železo i guma. U bijeljinskim ekološkim organizacijama smatraju da građani moraju usvojiti naviku sortiranja i ostalog komunalnog otpada, pre svega papira, plastike i stakla, te da je neophodno organizovati javne tribine i debate u lokalnim zajednicama i pokrenuti kampanje na nivou države da bi se edukovali građani o reciklaži u njenom značaju.