Serbia

ZBOG KORONE CEO JEDAN ŽIVOT ZAVRŠI U DŽAKU: Najteže je kad pacijent pita: DA LI ĆU I JA TAKO! Šok scene iz crvene zone

Uvek krene sa obostranom upalom pluća i postepeno progradira u bubrežnu i srčanu insuficijenciju, kao i insuficijenciju svih ostalih organa i sistema. U jednom momentu smo zatrpani, ne znamo gde pre da krpimo, što bi se narodski reklo. Toliko brzo se stanje pogorša da pričamo s pacijentom, a za nekoliko sati krene da tone. Posle svakog dežurstva od 24 časa smo potpuno prazni - priča nam anesteziolog dr Goran Ivanov u lekarskoj sobi Klinike za anesteziju i intenzivnu negu Kliničkog centra Niš.

foto: Ana Paunković

Ruke se tresu

Upravo je izašao iz crvene zone, valja napraviti pauzu i izaći iz skafandera, a i završiti neke druge stvari.

- Još se nismo sretali sa ovakvom situacijom da ovoliko teških pacijenata dođe u tako kratkom roku i da im se stanje brzo pogorša - nastavlja dr Ivanov dok mu koleginica donosi neke papire. Ruke odjednom počinju da se tresu, lice promeni boju...

- Moram porodici da javim da je preminuo. Gotovo sve njihove sudbine znamo. Oni koji dođu svesni uvek pričaju o deci, onima koji su ostali kod kuće. I sad treba pozvati tu decu - veli, a ruke i dalje ne staju.

Mi idemo dalje - na redu je crvena zona. Ekskluzivno, Kurir prvi ulazi u „zabranjeni grad“ ove klinike. Al’ najpre čuveni skafanderi. Pa tri para natikača, po dva para rukavica i kapa, „svemirske“ maske... i zlatne ruke sestre, koja ima i tajnu caku, te naočare ne magle. U liftu se ogledam, smejem: „Da l’ sam ovo ja?“, Ana fotka... Otvaraju se vrata, izlećem. I šok! Zaledih se u mestu. Bela vreća, poluprovidna, na krevetu. Nazire se telo, ruka se jasno ocrtava.

- Uobičajeno je da telo bude na odeljenju dva sata posle smrti, ali kod pacijenata preminulih od kovida mora šest. To vreme još nije isteklo, pa smo telo stavili ovde, u hodnik ispred jedinice intenzivne nege, da ga pacijenti koji su svesni ne gledaju - priča Bojana Kostić, viša medicinska sestra, koja je opet u žarištu, pošto se oporavila od korone dobijene upravo ovde.

foto: Ana Paunković

Ko munje

To je onaj čovek čijoj porodici dr Ivanov treba da javi...

Ulazimo. Pišti na sve strane. Blinkaju monitori. A ispod - oni, ni živi ni mrtvi. Glave zabačene, usta otvorena, creva i kablovi na sve strane. Neki od ovih ljudi na respiratoru broje poslednje dane. Osamnaest ih je ovde. Gušim se od prizora.

Žena srednjih godina. Intubirana. Saturacija 80, a ona je na 100 odsto kiseonika.

- Vrlo, vrlo teško stanje. Saturacija joj je jutros bila i 60 - veli Bojana. Sve mi je jasno.

Pored nje čuveni Peđa od 20 leta, o kome smo već pisali. Mezimac koji se vratio iz mrtvih posle 17 dana na respiratoru. Sportista, a zbog korone jedva živu glavu izvukao. Tu su i baloni dobrodošlice.

foto: Ana Paunković

- Najradosniji dan ovde bio je kad smo ga vratili. On nam je nada i uteha za sve one kojima nije bilo spasa - veli jedna anestetičarka.

Krevet drugi od njega je prazan. Tu je ležao čovek na čije telo mrtvozornici čekaju šest sati.

- Kad lekari konstatuju smrt, mi ih skidano sa aparata. I tu, na krevetu, stavljamo u vreće. Zbog korone ceo jedan život završi u džaku. Al’ gore od toga mi je kad me pacijent koji je svestan pita: „Da li ću i ja tako?“ Zastane mi nešto u grlu, reč ne mogu da izustim. Šta da mu kažem?! - priča mlada anestetičarka.

Oko nas „lete“ beli skafanderi. Ko munje. - Prezadovoljan sam ovom omladinom. Svaka im čast - veli Slavoljub Stošić, stari anestetičar.

- Ruke napred. Ispružite, spustite. Tako je. Bravo. Vežbamo disanje - kraj drugog kreveta objašnjava fizioterapeut starijoj ženi.

Nedavno je siknuta s respiratora. Još izgleda kontuzovano. Ne progovara. U dnu su i oni - ljudi senke, ispijeni, sklupčani, s maskama, svesni. Sve vide, sve znaju... Dolazi mi strašna misao - mučenici na respiratoru bar ne znaju šta ih je snašlo. - I u snu čujem zvuk respiratora i pištanje aparata - Bojana će. U pogledu hvatam i one balone. Nadrealno. A drugo oko zakači krvav zavoj na jednom tabanu. - Krenula gangrena, dijabetičar - veli devojka u skafanderu. I još gojazan. Duplo golo. Najgora kombinacija s koronom. A čovek nije star... Koga li si ti, nesrećni čoveče, ostavio kod kuće? Ko ti se nada, a nade gotovo da nema?

foto: Ana Paunković

Aparat zapišta

Preko puta zapišta jače. - Uzbuna! Je l’ umire neko - povikah. - Ne, ne. On je na 40 odsto kiseonika, pa kad njegova pluća puste malo više kiseonika, aparat registruje disbalans. Sve je u redu. Bori se. Al’ vrlo, vrlo je loše - objašnjava mi Bojana.

A on ko u samrtnom ropcu. Cev u ustima, glava zabačena, malo, malo pa se zatrese. I aparat zapišti.

U plućima bol pojačava. Vakat nam je da idemo. Poslednji okret i pogled na tugu. Vrata se otvaraju. I udarac za kraj - bela kesa je još tu.

A onda bes! Neopisiv, strašan. Vrištala bih iz sve snage: „Ljudi, dozovite se! Korona ubija! “ I mislim - kad bi moglo da svih sedam miliona nas samo na minut prođe kroz intenzivnu negu. Ovde ljudi umiru, a doktori i sestre „ginu“ jer mnogi misle da je sve ovo jedno veliko zezanje.

foto: Ana Paunković

Jačanje organizma Energetsko piće dobijaju preko nosa

Kraj kreveta s respiratorom u čudu zatičem i jogurt. Al’, s razlogom je tu. U nosu nesrećnog čoveka je cevčica, takozvana nazalna sukcija, preko koje ga hrane. - Dajemo im vodu, jogurt, bujon, ali i energetski napitak, specijalno pripremljen sa svim sastojcima, vitaminima, proteinima... koje ne mogu da dobiju preko infuzije. Ti napici su prilagođeni i dijabetičarima - kaže Bojana dok nam pokazuje taj savršeni miks.

foto: Ana Paunković

Zajedno na svakom koraku 

U crvenoj zoni srećemo i Katarinu Fudulović (22) i Vladicu Marinkovića (24), mladi par koji se još u aprilu prijavio za rad u kovid bolnici i voleli bi da im ovde bude stalno radno mesto. - Dugo smo u ljubavi, a ovde nam je baš procvetala - smeši se Katarina, dok se Vladica nadovezuje: - Tragedija, odnosno sve ovo što gledamo svaki dan, nas je još više zbližilo.

foto: Ana Paunković

Dezinfekcija čitava nauka

Ući u skafander je čitava procedura, al izaći iz njega čitava nauka. Prvo skidaš jedne rukavice, pa skafander uvrćući ga ka spolja, pa ulazak u tampon zonu. A tu u lavor, pa skidanje maske i naočara naviše pa kapa, a onda drugih rukavica... Između svih tih radnji te prskaju i dezinfikuju, da bi me na kraju celu isprskali. Oni, instrumentari s dečje hirurgije - Nataša Popović i Igor Ivanović - 24 sata u cugu prskaju i prskaju....

foto: Ana Paunković

DR Senad Imeri: Kao na filmu

Dr Senad Imeri je na specijalizaciji iz anestezije, a u početku mu je sve izgledalo kao film jer su za oblačenje gledali instrukcije stranih lekara. A onda je krajem juna dobio koronu i bio u izolaciji kod kuće: - Najgore mi je bilo kad sam ležao sa onim pulsnim na prstu i gledao kako mi pada saturacija, čekajuči da li će ići ispod 90 pa da zovem za transport u bolnicu.

Jelena S. Spasić

Football news:

Jovic wants to return to Eintracht Frankfurt. He doesn't like Zidane's attitude
Gary Neville: Manchester United need 4-5 players and only one has been acquired. There are no excuses for this
Suarez received questions about the Italian passport exam in advance. An investigation is underway
Atletico Madrid canceled a morning training session, because they did not receive the results of tests for coronavirus
Neymar was named the defender of Marseille Sakai fucking Chinese. He is Japanese (Cope)
Morata goes to Juve, Suarez goes almost to Atletico. The top clubs have started the transfer carousel forwards
Mail.Ru Group bought the rights to La Liga and Serie A. Matches will be shown in Odnoklassniki and Vkontakte